EU u najdubljoj posleratnoj recesiji

Ministri zaduženi za ekonomiju i finansije u zemljama EU (EcoFin) razgovarali su u Briselu o ekonomskoj situaciji i poslednjim dešavanjima na finasijskom tržištu. Tom prilikom razmotrena je i prolećna ekonomska prognoza Evropske komisije, kojom se predviđa pad u ekonomiji EU i zemljama evrozone za 4 odsto ove godine, a prognozira se i porast nezaposlenosti unutar Unije na 10, 9 procenta u 2010.

Mere koje su od sada preduzele vlade zemalja članica u borbi protiv globalne ekonomske krize, mogu poslužiti kao temelj za oporavak evropske ekonomije, koja se trenutno, prema rečima evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja, Hoakima Almunie, nalazi u najdubljoj posleratnoj recesiji:

„Evropska unija se nalazi u najtežim trenucima recesije, kada uzmemo u obzir cifre iz poslednjeg dela 2008. i prvog kvartala 2009. godine. Međutim, dobijamo pozitivne signale iz SAD, Azije, ali i iz Evrope da se situacija poboljšava. Svi delimo ove trenutke pozitivnih očekivanja i negativnih konsekvenci recesije.“

50 milijardi evra za pozajmice unutar EU

Savet ministra Evropske unije zadužen za ekonomiju i finansije, odobrio je i povećanje sredstava namenjenih za pomoć onim članicama Unije koje zbog ekonomske krize prolaze kroz duboke finansijske teškoće i to sa 25 na 50 milijardi evra. Ocenjuje se da će ta sredstva biti od posebnog značaja za siromašnije članice EU iz istočne Evrope, koje pri tom nisu i deo evrozone.

Mađarska i Letonija već su dobile pozajmice iz tog fonda od oko 9,6 milijardi evra, dok Rumunija očekuje 5 milijardi. Komesar Almunija istakao je da su sve zemlje članice Unije usvojile mnoge neophodne mere kako bi se izborile sa ekonomskom krizom, a oko 5 procenata bruto proizvoda EU izdvojeno je za finansijsku podršku tim merama.

„Sad je situacija loša za sve zemlje EU i mi moramo da iskoristimo fiskalnu politiku na veoma aktivan način kako bi došli do odgovarajućeg stimulansa za našu ekonomiju. Iako mnoge članice nemaju fiskalnog prostora da doprinesu tom stimulansu, EU će učiniti zajednički napor da to ostvari.“

Savet ministara ekonomija i finansija EU osvrnuo se i na ekonomske aspekte proširenja Unije od pre pet godina. Ocenjeno je da je to proširenje imalo pozitivne efekte na ekonomije kako novih tako i starih članica EU. Savet je ovom prilikom pozivao na dalje strukturalne reforme kako bi se ostvarili puni potencijali proširenja.

Autor: Marina Makimović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković