EU u ponedeljak o nezavisnosti Kosova?

„Svi znamo da bez odluke o statusu (Kosova) nije moguća stabilnost na Balkanu.Ta odluka mora da se donese“, kaže Erler. Usvajanje odluke on definiše kao „koordinisanu deklaraciju o nezavisnosti“, jer je usaglašena sa zapadnim diplomatama. U deklaraciji, kosovska Skupština pozitivno će oceniti ulogu UNMIK-a i KFOR-a i izjasniće se o misiji Evropske unije "Euleks" koju će činiti više od dve hiljade pravnika i policajaca, te o Međunarodnom civilnom birou. Obe institucije trebalo bi da omoguće transformaciju Kosova u demokratsku pravnu državu i brinu o položaju manjina.

Ostaje na snazi Rezolucija UN 1244

U rezoluciji o nezavisnosti konstatovaće se i da ostaje na snazi rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. Rezolucija se odnosi na Jugoslaviju, a kako Srbija smatra da je država–naslednica, srpska vlada pokušaće da u Medjunarodnom sudu pravde u Hagu ospori deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Izgledi na uspeh su mali.

U ponedeljak, ministri spoljnih poslova Evropske unije doneće odluku kojom daju mogućnost zemljama članicama da prema sopstvenom nahođenju priznaju nezavisnost Kosova ili ne. Procenjuje se da će dvadesetak od 27 članica u doglednoj budućnosti priznati nezavisnost, dok je za neke izvesno da to neće učiniti – na primer, Grčka, Rumunija i Španija. Međutim, većina tih zemalja ne isključuje kategorički mogućnost kasnijeg priznanja i slovački ministar spoljnih poslova Jan Kubiš tako kaže: „Mi bismo u svakom slučaju voleli rešenje na osnovu pregovora pri čemu bi Savet bezbednosti imao ključnu ulogu. Pošto to nije slučaj, Kosovo ne možemo da priznamo. Pratićemo situaciju na licu mesta i stavove međunarodne zajednice“, kaže Kubiš. Uskoro i imenovanja zvaničnika novih misija Očekuje se da će tokom sledeće sedmice danski diplomata Peter Feit biti imenovan za međunarodnog predstavnika i šefa Međunarodnog civilnog biroa. Šef "Euleksa" trebalo bi da bude francuski general Iv Dekermabon. Prema mišljenju diplomata tokom sledećih nedelja najveći izazov neće biti Kosovo, nego kako sprečiti kidanje diplomatskih veza sa Srbijom. Jer, kako Erler kaže: „Znamo i da bez političke stabilizacije u Srbiji nije moguć ukupan pozitivan razvoj situacije na Balkanu“.