EU uvodi sankcije za političare iz BiH?

U Briselu je u pripremi rasprava o tome šta bi EU mogla da uradi kako bi pomogla Bosni i Hercegovini na njenom evropskom putu. Iz kancelarije visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, za Dojče vele je potvrđeno da se radi na konkretnim predlozima i da se razmatraju mere koje bi doprinele ubrzanju evrointegracija BiH. Međutim, za sada nema zvanične potvrde da bi se među tim merama mogle naći i eventualne sankcije za bosansko-hercegovačke političare ili institucije za koje se utvrdi da namerno blokiraju napredak države ka EU.

„Na bazi zaključaka iz decembra prošle godine spremamo raspravu o BiH, o budućoj ulozi i prisustvu EU na terenu. Rasprava će se odvijati na nivou ministara spoljnih poslova i održaće se na jednom od sledećih zasedanja Saveta ministra“, rekla je za Dojče vele Maja Kocijančić, portparol šefice evropske diplomatije.

Evropski ministri spoljnih poslova u decembru prošle godine apelovali su na novoizabrane političke lidere u BiH da se angažuju na konstruktivnom političkom dijalogu kako bi razvili zajedničku viziju budućnosti BiH i usmerili zemlju u pravcu evrointegracija. U Briselu, pored razgovora o budućim merama u BiH, još traje i procedura izbora novog predstavnika EU u Sarajevu.

Pak: Iskoristiti sve mere, pa i sankcije

Prema nezvaničnim informacijama, moguće sankcije bi podrazumevale uskraćivanje pomoći EU, zamrzavanje sredstava političara, ali i zabranu ulaska u EU. Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak kaže da je ona u svojim izveštajima uvek napominjala da je neophodno iskoristiti sve instrumente kojima raspolaže Evropska komisija, pa makar oni podrazumevali i finansijske mere, kako bi političari u BiH shvatili da moraju da rade svoj posao:

„To jeste jedan od instrumenata. Mi nemamo mnogo drugih. Možemo da tražimo, da govorimo, pravimo rezolucije, ali to nije dovoljno podsticajno za njih. Ne znam da li ima istine u toj inicijativi uvođenja sankcija, ali ako ima, ja nemam ništa protiv. Političari moraju da jednom shvate za šta su izabrani.“

Pak za Dojče vele kaže dosadašnji pokušaji nisu bili dovoljni kako bi da političari u BiH shvatili da je „prošlo 12 sati“ i da moraju nešto da urade: „Ako nema drugog izlaza iz ovog zastoja i ako je činjenica da političari govore samo o nacionalističkim temama, moramo da iskoristimo sve instrumente koje imamo“, zaključuje Pak.

MKG: Politički uticaj važniji od sankcija

Da postoji realna mogućnost uvođenja finansijskih mera kao mogućeg mehanizma deblokade evrointegracija BiH, smatraju i u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG). Marko Prelec, direktor programa za Balkan u MKG, za Dojče vele kaže da za sada još ne postoji saglasnost unutar Unije po tom pitanju: „To je ideja koja zvanično postoji unutar evropskih institucija u Briselu. Nemamo informacije da je odluka doneta, ali se o tome govori već duže vreme u kontekstu napora da se ojača profil evropskog predstavnika u BiH.“

Prelec smatra da institucija sankcija jeste vredna, ali ne i odlučujuća kada je reč o situaciji u BiH. On u prvi plan stavlja jak politički uticaj koji bi novi predstavnik EU u Sarajevu trebalo da ima na aktere u BiH: „Najvažnije za BiH i evropsko prisustvo u njoj jeste promena modela od toga da je međunarodna zajednica zaštitnik i upravitelj ka modelu gde BiH mora sama da počne da se ponaša kao evropska zemlja. Zato je ključno da Evropa ima osobu i kancelariju koji su dovoljno sposobni i imaju jak politički profil da, pre svega, utiču politički.“

U MKG naglašavaju da je bitno što pre imenovati predstavnika EU u BiH, jer Evropa ne sme sebi da dozvoli da ostavi upražnjenu stolicu u Sarajevu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević