EU za embargo na iranski izvoz nafte

„Ministri spoljnih poslova će se sastati 30. januara, i to će biti prilika kada ćemo, kako se nadam, doneti odluku o embargu na iranski izvoz nafte. Na dobrom smo putu da oko toga postignemo potpunu saglasnost. Moraćemo da umirimo neke evropske partnere koji uvoze iransku naftu, i da im ponudimo odgovarajuće alternative. One postoje i smatram da ćemo do 30. januara postići cilj.”

Vašington se veoma obradovao ovoj najavi i portparolka Bele kuće Viktorija Nuland rekla je da je taj korak rezultat mnogobrojnih konsultacija između SAD i njihovih evropskih partnera. Ona je dodala da se nada da će slične mere prema Iranu uvesti i druge zemlje širom sveta.

Nuland kaže da je to vrsta političkih koraka koje njena zemlja voli da vidi te da Vašington veruje u stezanje ekonomske omče oko Irana, te da će to Iran posebno osetiti u naftnom sektoru.

Napetost raste

Napetost je poslednjih dana porasla, pošto je Teheran u ponedeljak testirao nekoliko raketih projektila zemlja-voda u regionu Hormuskog moreuza i zapretio da će, u slučaju novih sankcija, zatvoriti taj prolaz koji je mesto tranzita za 35 odsto svetskog pomorskog naftnog saobraćaja.

Kina, koja je tradicionalni saveznik Irana, od kojeg kupuje veliku količinu nafte, postala je njegov glavni trgovinski partner, sa međusobnom razmenom od 30 milijardi dolara. Ta razmena je pre 15 godina iznosila 400 miliona dolara.

Vlasti u Pekingu saopštile su da se "protive jednostranim sankcijama" Teheranu. "Kina se protivi tome da neki nacionalni zakon prevagne nad međunarodnim propisima i nametne unilateralne sankcije drugoj zemlji", kazao je predstavnik za štampu kineske diplomatije Hong Lei, odgovarajući na pitanje o zakonu koji je u subotu potpisao Barak Obama. Zakonom o finansiranju oružanih snaga predviđeno je, pored ostalog, ovlašćenje za američkog predsednika da zamrzne imovinu svake strane finansijske institucije koja trguje sa centralnom bankom Irana u naftnom sektoru.

Pretnje se i dalje razmenjuju?

Pentagon je saopštio da će ratni brodovi SAD nastaviti redovne aktivnosti u Persijskom zalivu, pošto je ranije Iran upozorio Vašington da se drži podalje od tih strateških voda. Sekretar za štampu Pentagona, Džordž Litl rekao je da američka ratna mornarica operiše u Zalivu u skladu sa međunarodnim pravom i da bi osigurala nesmetan protok pomorske trgovine. "Američko vojno prisustvo u Persijskom zalivu biće nastavljeno kao što je to bilo decenijama. To su redovne aktivnosti u skladu sa našom dugoročnom posvećenošću bezbednosti i stabilnosti u tom regionu", rekao je Litl u saopštenju. Sedište američke Pete mornaričke flote već je dugo u Bahreinu. Posle pretnji Irana da će zatvoriti Hormuski moreuz, tim moreuzom je prošao dobar deo te flote – bez ikakvih incidenata. Flota je inače bila na redovnom zadatku snabdevanja američke vojske u Avganistanu. Njujork tajms prenosi da su se na radaru američkog nosača aviona „Stenis“ crvenele tačke koje su označavale iranske ratne brodove. Ali, dve flote su bile potpuno nezainteresovane jedna za drugu.

U međuvremenu je u Iran doputovao ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu da bi sa vlastima u Teheranu razgovarao o nuklearnom programu te zemlje i o dešavanjima u Iraku i Siriji.

Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova u Ankari, radi se o regularnom sastanku šefova diplomatija Turske i Irana koji se održavaju dva puta godišnje.

beta/afp/rtrde/dpa/sb/jl