EU zabrinuta za vladavinu prava u Srbiji

Evropska komisija i države članice Evropske unije još ne mogu da donesu konačni sud o regularnosti izbora u Srbiji, s obzirom na to da je ove godine „nažalost“ izostao preliminarni izveštaj posmatrača OEBS-a, rečeno je na sastanku Radne grupe za proširenje EU početkom ove sedmice u Briselu. U protokolu tog sastanka, u koji DW ima uvid, zabeleženo je da Evropska komisija – prema informacijama iz ambasada i lokalnih nevladinih organizacija – smatra da je izborni dan protekao uglavnom bez problema uz pojedinačne nepravilnosti. „Problematična je, međutim, bila kampanja sa Vučićevom apsolutnom medijskom dominacijo“, piše u poverljivom papiru.

Protesti u Beogradu i još dvadesetak gradova Srbije nisu tematizovani, verovatno zato što u trenutku sastanka još nisu bili postali tema u svetskim medijima.

Predstavnici većine članica EU izrazili su nadu da ubedljiva pobeda Vučića u prvom krugu znači nastavak evropskog kursa i rada na „neophodnim reformama“. U Briselu su sada zaokupljeni pripremom dnevnog reda za četvrti sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija koji će biti održan u Beogradu 27. aprila. Iako još nema konačnog teksta, deluje da je za EU posebno važan jedan aspekt: negativni imidž koji evropske integracije sve jače poprimaju u Srbiji. „Evropska strana će upozoriti na štetna dejstva negativne unutrašnje (u Srbiji, prim. red.) komunikacije o EU, koja je ubedljivo najvažniji ekonomski i politički partner Srbije“, stoji u protokolu sastanka. Zadatak je srpskih vlasti, dodaje se, da „promoviše“ evropsku perspektivu i da posebno podseća na finansijsku podršku EU.

Na sastanku u Beogradu biće potvrđena „nepokolebljiva privrženost evropskoj perspektivi“ Zapadnog Balkana. Treba primetiti, formulacija „proširenje EU“ ne pominje se nigde u protokolu u koji imamo uvid – ali to ne mora da znači da se „proširenje“ neće pominjati na samom Savetu EU-Srbija.

Sporna spoljna politika

Od onoga što bismo mogli nazvati važnim uslovima napretka Srbije ka EU, posebno se pominje „značaj napredaka u oblasti pravne države“ koja se tretira u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, kao i medijskih sloboda. Ističe se i procesuiranje ratnih zločina „na nacionalnom nivou“, kritikuje to što Srbija i dalje nema novog tužioca za ratne zločine, kao i nedostatak „bezrezervne saradnje“ s Haškim tribunalom. Iako se to ovde eksplicitno ne navodi, u Briselu je više puta kritikovano što Srbija odbija da isporuči troje radikala optužnih za nepoštovanje suda u Hagu. Kao pitanje svih pitanja pominje se i „normalizacija“ odnosa sa Kosovom.

Kako se iz debate Radne grupe za proširenje može zaključiti, ne postoji saglasnost kada je u pitanju zajednička spoljna i bezbednosna politika. Prema iskustvima dosadašnjih proširenja, zemlja kandidat za članstvo u trenutku pristupanja mora imati potpuno ujednačenu spoljnu politiku kao EU. U ovom trenutku Srbija, recimo, ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije. Upravo zemlje kojima je do tih sankcija najviše stalo – Poljska i Litvanija – insistiraju da se Srbija obaveže da izjednači svoju spoljnu politiku briselskoj.

U Beogradu će biti pohvaljena „konsolidacija budžeta“ i „ukupni pozitivni razvoj srpske privrede“. Što se tiče velike ideje premijera Aleksandra Vučića o „carinskoj uniji“ na Zapadnom Balkanu, Evropska komisija hvali inicijativu iako, kako piše, ne smatra da je „carinska unija“ najsrećnije rešenje. Bolje je produbljivati postojeću saradnju u okviru CEFTA, dodaje se u protokolu.