Eva Herman i tzv. "vrednosti" nacionalsocijalizma

Eva Herman je izazvala buru reakcija nemačke javnosti. Ova spikerka je već svojom prvom knjigom Princip-Eva izazvala odredjene reakcije zato što je propagirala tezu da žene treba da ostanu u kuhinji umesto da misle samo na karijeru. Tačno na vreme za ovogodišnji Medjunarodni sajam knjiga u Frankfurtu izašla je i njena druga knjiga Princip Nojeve barke. Ovo delo bi verovatno, izazvalo sasvim malu medijsku pažnju da Eva Herman na jednoj konferenciji za štampu nije izjavila da su se u vreme nacionalsocijalizma poštovale porodične vrednosti.

”Nije sve za vreme Hitlera bilo loše”. Ovakva izjava u Nemačkoj izaziva uzbudjenje. Nije bilo televizijske emisije, novina, radija, koji nije izvestio o slučaju Herman. Spikerka je izbačena sa posla i medijska gungula bi bila perfektna da na scenu nije stupio njen kolega, televizijski voditelj Johanes Kerner, koji takodje vodi jedan tokšou i koji je koleginicu pozvao u svoju emisiju. Kerner je bio kruna celog medjiskog spektakla. Hermanova je gostujući u njegovoj emisiji pokušala da stvari dovede u red:

”Nisam govorila o politici Trećeg rajha, govorila sam o ljudskim vrednostima.”

Hermanova smatra da je nemačka štampa namerno pogrešno intepretirala njene izjave. Mediji u Nemačkoj su glajhšaltovani izjavila je, dakle štampa zastupa istovetno mišljenje i rukovodi se onim što nalaže politika. To je bila još jedna fatalna izjava. Termin glajhšaltovan potiče iz vremena nacionalsocijalizma.

”- Dakle formulacija je glasila - ti si se potužila na glajhšaltovanu štampu.

- Da .

- To nije baš srećan izbor reči, jer i ta reč potiče iz vremena nacizma.

- Ja ne želim više da se odredjujem prema prebacivanjima o tom pitanju.

- I to je pogrešno, i to je pogrešno.

- Jeste, taj izraz je korišćen ali izgradjeni su i autoputevi po kojima se i mi danas vozimo."

Voditelj je zamolio Hermanovu da napusti njegovu emsiju. Ona je emisiju napustila a Nemačka je dobila još jedan skandal.

Da li je ova voditeljka samo naivna ili je medijski profesionalac? Broju prodatih primeraka njene novoobjavljene knjige naravno nije naškodio ovakav razvoj dogadjaja, a ni broj gledalaca Kernerovog tokšoa nikada nije bio veći.

Medjutim, iza ove medijske lakrdije ipak ostaju neka pitanja. Na koji način se Nemačka odnosi prema svojoj prošlosti. Šta čovek sme da kaže a šta ne? Slučaj Herman pokazuje da u raspravama o nacističkom vremenu još uvek im mitova, tabua i klopki . Dok jedan deo Nemaca sve što se u Nemačkoj desilo izmedju 1933. i 1945. godine smatra zločinom, drugi se grčevito hvataju za to da su za vreme Hitlera nastale i neke pozitivne stvari. Moto glasi: Nije baš sve moglo da bude loše.

Najbolji primer su autoputevi koje je citirala upravo Eva Herman. Napravio ih je Hitler i na taj način smanjio nezaposlenost u Nemačkoj. To, medjutim nije tačno, piše berlinski profesor Erhard Šuc u svojoj knjizi “Mit- Hitlerovi autoputevi”. Planovi za izgradnju autoputeva postojali su još 1933. a broj nezaposlenih je opao još pre početka izgradjje. Dakle, radi se o propagandnoj laži. I to o jednoj koja savršeno funkcioniše jer se taj mit održao do današnjih dana.

Taj komplikovani odnos prema nemačkoj istoriji objašnjava izbacivanje Eve Herman iz televizijskog tokšoa. Henrik Bruder, poznati jevrejski publicista je objasnio pravila koja vladaju u nemačkim medijima kada je reč o neomiljenoj prošlosti. Ko prvi pomene Hitlera, nacizam, Treći rajh - taj je izvukao Crnog Petra. Što opet iznova pokazuje da se bez ideologije ne može diskutovati o vremenu nacionalsocijalizma. A voditeljka Eva Herman je primer za naivnost u ophodjenju prema istorijskim temama.