Evro-histerija: Kad glasine postanu činjenice

„Ovde su so, šećer, kakao i kafa…“, pokazuje nam. Krah berze samo što nije. Za njega to nije glasina. I pošto cene tada eksplodiraju, on je srećan što je sve već obezbedio na vreme - po povoljnim cenama. „Ovo ovde je beli biber. Kupio sam ga 2010. za 4,25 evra, već posle četiri meseca cena mu je skočila na 28 evra.“

Njegov deda je već jednom izgubio dosta novca zbog inflacije, ali za njega su do pre par godina to bile samo prazne priče. „Probudio sam se kada je bankrotirala američka banka liman braders. Od tada sam uporan, stalno istražujem. Svakog dana po pet sati, subotom, nedeljom. Nekad ostanem budan i do tri ujutru“, priča nam Detlef Zajtner, ekspert za inflaciju.

Priznaje da u mnoštvu informacija o krahu berzi i finansijskoj krizi ima dosta glasina, ali on se ne oslanja na informacije koje objavljuju novine – jer ih i ne kupuje.
Na internetu čita šta o krizi kažu proroci kraha berze.  Njihova popularnost se od 2008. gotovo utrostručila.

Mnogi veruju glasinama koje kruže

Vreme ručka. Red prodavnica na berlinskom Kudamu. Šta je ovde najnovija glasina? Evro se još uvek koleba. Trgovci nekretninama se raduju, jer stanovi idu kao ludi. Ali cveta li još nešto u evro-histeriji?

„Pošto su banke oprezne, primećujemo da vlada strah, niko ne želi da donosi odluke, da rizikuje. Svi žele dodatne informacije. Traži se mišljenje stručnjaka, jednog drugog trećeg... Tako nastaje zbrka i na kraju više niko tačno ne zna o čemu se tu uopšte radi", tvrdi Stefan Busfeld iz Hipo Holdinga.

Banke su dakle na klimavim nogama. Tako to nazivaju novine koje moraju da privuku kupce. Preterivanja nisu loša, smatra stari berzanski vuk, sve dok je suština nedirnuta. Mada, nekad se šire glasine koje se baziraju samo na tankim činjenicama, a ostatak je samo izmišljen. To je onda opasno.

„To onda znači da, kada neka glasina zvuči dovoljno uverljivo, u nju će poverovati dovoljan broj ljudi koji se onda vode logikom krda . Onda se dešava da svi potrče istim putem i tako glasina postaje virtuelna stvarnost", pojašnjava Artur Fišer sa Berlinske berze.

Pa ipak, sve je više onih koji u neznanju ili strahu pokušavaju da se obezbede „na vreme“. Kupuju i ono što im nije potrebno. Detlef tvrdi da to sa njim nije slučaj. On je u svakom slučaju samo jedan, „ekstreman“ primer - ali sigurno nije jedini koji tako misli. Glasine i strah od nestašica su se u međuvremenu prilično raširili po Nemačkoj.

Autori: Holger Tzečak / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon