Evro nije u opasnosti

Kancelarka Angela Merkel naglašava da trenutno nije zainteresovana za reprogramiranje grčkih dugova. Takav potez imao bi i negativne posledice. U tom slučaju „zemlje u dugovima ne bi više ulagale napore kao do sada. To znači ja se ne zalažem za to“, rekla je kancelarka u intervju za Prvi program nemačke televizije ARD koji je emitovan u nedelju uveče. Međutim, Angela Merkel ni ne isključuje takvu mogućnost . Naime, zbog velikog grčkog duga nastale su „veoma, veoma teške okolnosti“. „Na sve načine nastojimo da izbegnemo nešto što bi bilo još teže“, rekla je kancelarka. Ona je ponovo zatražila da deo tereta snose i privatni poverioci.

U četvrtak je zakazan sastanak na vrhu 17 zemalja evro zone na kome će predsednici i premijeri razgovarati o pomoći Grčkoj. Angela Merkel je sigurna da će sastanak doneti konkretne rezultate.

„Evro nije u krizi“

Merkelova je odbacila mišljenja da bi finansijske teškoće pojedinih zemalja mogle da ugroze zajedničku evropsku valutu. Evro nije u krizi, izjavila je predsednica nemačke vlade i CDU. Pre je reč o dužničkoj krizi pojedinih zemalja i razlikama u konkurentnosti članica evro zone na svetskom tržištu. Radi se na tome da evro ostane stabilna valuta, a upravo Nemačkoj je „naročito potreban“ zajednički novac.

Kancelarka je ponovila raniju izjavu da su štedni ulozi i novac nemačkih građana sigurni. Merkelova je već u oktobru 2008. godine, zajedno sa tadašnjim ministrom finansija Peterom Štajnbrikom (SPD), dala tu garantiju savezne vlade. „Tadašnjoj izjavi nemam šta da dodam“, rekla je kancelarka sinoć.

Šta sa grčkim dugom?

Prema mišljenju Angele Merkel dve su stvari od centralnog značaja kada je reč o grčkom dugu – „Grčka mora da sprovede reforme“ i privatni poverioci moraju ubuduće učestvovati u rešavanju problema.

Više političara stranaka Unije, SPD, privrednih udruženja i naučnika zalagalo se proteklih dana za otpis dela grčkog duga da bi se zemlja ponovo stabilizovala.

Kako bi se okončala neizvesnost „neizbežan je otpis dela grčkog državnog duga“, izjavio je tako predsednik CSU Unije malih i srednjih preduzeća Hans Mihelbah. Zamenik predsednika poslaničkog kluba SPD Joahim Pos takože se založio za reprogramiranje dugova.

Član ekonomskog Saveta mudrih Volfgang Franc izjavio je da je taj korak „neizbežan“. I Udruženje nemačke privrede BDI zatražilo je otpis dela dugova kako bi se „teret dugova sveo na podnošljiv nivo“.

Međutim, Jens Vajdman, predsednik nemačke centralne banke, Bundesbanke, protiv je takvog poteza. Vajdman je izjavio da „ništa ne bi u većoj meri brže i trajnije uništilo osnove za solidnu budžetsku politiku od zajedničkih garantija za dugove (pojedinih) država“. Grčka troši mnogo više nego što stvara, a budžet je u velikom minusu, rekao je Vajdman u intervjuu listu „Bild am zontag“ i dodao: „Sve dok se tu ništa ne promeni ni oprost dela duga ne donosi stvarno poboljšanje“.

uk/nb/dpa/afp/rt/dapd