Evro pada – svuda sem u Srbiji

Psihološka granica od 100 dinara za jedan evro je pređena i sada se analiziraju potencijalni uzroci i razmere moguće štete. U osnovi sadašnjeg kursa evra stoji pitanje da li je dinar u prethodnom periodu bio podcenjen ili precenjen, kaže za Dojče vele Ana Jolović, iz Centra za slobodno tržište. Stručna javnost već dugo polemiše koliki je realni kurs dinara, ukoliko ga Narodna banka ne brani do određenog nivoa, ističe Ana Jolović.

„Znači, ovo što mi sada vidimo ne mora nužno značiti samo ono što i sami građani primećuju, a to je da će im plata naglo pasti i slično, već i činjenica da možda u stvari radimo korekciju evra u odnosu na dinar“.

Pad životnog standarda

Rast evra se ocenjuje kao najlošija vest za sve one koji otplaćuju kredite u evrima, pre svega kada je reč o stambenim kreditima ili plaćanju rente za stan. To je, na žalost, nešto što su građani znali kada su uzimali kredite bez fiksne kamate, koji nisu u dinarima, kaže Ana Jolović i ocenjuje da velika kolebanja kursa evra u svakom slučaju ostavljaju posledice kako na privredu tako i na građane.

„Posledice idu dvostrano. U nekom prvom intervalu, našoj privredi će biti nešto lakše da izvozi. Sa druge strane, građanima će ozbiljno opasti mogućnost kako zaduživanja, tako i nivo životnog standarda, s obzirom da će im plata biti sve niža.“

Stabilan dinar – stabilno poslovno planiranje

Skok evra uglavnom se ocenjuje kao povoljna vest za izvoznike. Međutim, privrednici upozoravaju da su oni i uvoznici. Kolebanje dinara, dakle, nije dobro za uvoz i za sistem odloženog plaćanja, kako na stranom tako i na domaćem tržištu. Mihajlo Stojančević, vlasnik beogradske firme „Eltec export import“, kaže stoga za Dojče vele da je stabilniji dinar važan, jer omogućava i stabilnije planiranje.

„Svaka oscilacija kursa koja počinje da prelazi jedan, dva ili tri procenta, počinje da biva značajna. Dok se kolebanje kursa zadrži u ovim malim granicama, to se može tolerisati. Međutim, ukoliko to bude počelo da biva značajnije, onda ćemo svakako biti rezervisaniji. Znači, bićemo suzdržani u poslovima, nećemo smeti da ulazimo u investicije, jer ne znate šta možete očekivati sa kursom. Tako da samim tim dolazite u situaciju da niti možete pojačavati privredne aktivnosti, niti dalje investicije.“

Obične građane zbunjuje i činjenica da evro raste u odnosu na dinar u trenutku kada evro opada u odnosu na ostale svetske valute. Ana Jolović objašnjava da su oscilacije evra u svetu znak nesigurnosti te valute nakon grčke krize. Srbija sa druge strane ima svoje probleme, koji utiču na stabilnost dinara: javni dug, specifičnu monetarnu politiku, i gomilu ekonomskih problema koji se godinama ne rešavaju, kaže Jolovićeva.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković