Evropa deli krizu, banke dele dobit

Irska je u krizi, ali (još) ne želi finansijsku pomoć Evropske unije. Predsednik Saveta ove organizacije Herman van Rompej upozorio je da bi raspad takozvane evrozone značio i kraj Evropske unije. To su reči koje od juče neprijatno odjekuju nemačkim medijima. Zemlje koje su zadužene se plaše za svoj suverenitet; zemlje-poverioci strahuju za svoj novac.

Tim povodom list Nirnberger nahrihten piše: „Jedini koji nemaju čega da se plaše jesu velike banke. One su Irskoj odmah pružile mogućnost da podigne skupe kredite. Pri tome ne rizikuju ništa, jer su države EU formirale fond od 750 milijardi koji služi kao blanko-pokriće. Zaključak: tri godine po izbijanju finansijske krize, dobit se i dalje privatizuje, a gubici se – uz pomoć poreskih obveznika – socijalizuju. Nek Vam je zato svaka čast, dragi političari.“

Nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung je objavio opširan komentar pod naslovom „Cena Evra“, iz kojeg izdvajamo: „. Kada je prošlog proleća Grčkoj pretio bankrot, a bankari slutili propast evra, evropski političari su govorili o promenama. Oni su želeli da osujete rabotu špekulanata koji su punili sebi džepove iznuđivanjem novca; želeli su da stabilizuju monetarnu uniju, koja zbog olakšanog izvoza uspeva u otvaranju novih radnih mesta. A pre svega su želeli da zajednički reše probleme Evrope. I šta je od svih tih namera ostalo? Izgubile se! Zaboravilo se na njih, nema ih više.

Kao tokom proleća, zona evra pruža sliku užasa. Investitori su cene kredita za prezaduženu Irsku podigli do rekordnih visina. Otkako je monetarna unija formirala spasilački fond od 750 milijardi, kako bi se njeni članovi malo opustili, spasavanje Irske je postalo duplo skuplje – mada su svi želeli suprotno. Zajedno sa vladom u Dablinu, pod pritiskom su se ponovo našli i Španija, Portugalija i Grčka. A političari? Umesto da se zajedno ispreče pred tržištima, napadaju jedni druge kao petlovi. Zemlje-dužnici napadaju svog glavnog finansijera – Nemačku. U toj igri je posebno agresivna baš najzaduženija zemlja. Premijer u Atini, Jorgos Papandreu, optužuje kancelarku Angelu Merkel da lomi kičmu drugim državama…“

Na sledećoj strani pročitajte:

Šta je važnije od krize evra? Pa kraljevsko venčanje, naravno…

„Čekanju je došao kraj“

Ali, pogrešno bi bilo tvrditi da je ovako ozbiljna i sumorna tema, propraćena još sumornijim uopozorenjem Hermana van Rompeja, danas najvažnija. Jer, ima li za medije i široke slojeve čitalaca štampe ičeg važnijeg od najave venčanja princa Viljama i Kejt Midlton? Visokotiražni nadregionalni dnevnik Frankfurter algemajne cajtung na naslovnoj strani je objavio sliku šolje za čaj koju krase portreti dvoje verenika.

Zidojče cajtung ih – naravno, takođe na naslovnoj strani – prikazuje na fotografiji na kojoj njih dvoje, doterani i opušteni, gledaju nekuda u daljinu, srećni, valjda zbog toga što je, kako piše pored slike, „čekanju došao kraj“. Verovatno se misli na čekanje miliona čitalaca i posebno čitateljki na novo venčanje iz snova u najvažnijoj kraljevskoj kući…

Tabloid Bild je već otišao korak dalje i informiše nas o namerama dvoje „golupčića“ da osnuju porodicu, koju su oni izneli u emisiji televizije „Skaj“. Reporteri Bilda primećuju da se Kejt još nije oprostila od svog građanskog porekla što se vidi i iz njene nervoze i nesigurnosti pred kamerama. Poseban začin čitavoj priči daje verenički prsten koji je dobila od Viljama, jer je reč o prstenu njegove tragično nastradale majke Dajane: do proleća, ili leta, kada bude venčanje, imaćemo čime da se bavimo u ovoj rubrici.

Ali, umesto svih mogućih napisa o sreći mladog britanskog para i odnosima u kraljevskoj porodici, evo blagog vapaja za kraljevskom romantikom koje u Nemaca jednostavno – nema, i to iz pera komentatora lista Ditmaršer landescajtung iz gradića Hajdea: „Oduševljenje Britanaca zbog lepih vesti iz kraljevske porodice pokazuje do koje mere identifikacija sa najvišim predstavnicima države prožima sve socijalne slojeve i generacije u toj zemlji. Tako nešto se u republikanskoj Nemačkoj ne može zamisliti. Najsličniji ovom kultu je bračni par Gutenberg (Karl Teodor, ministar odbrane, i Štefani, njegova supruga) – oboje su mladi, plemićke krvi, dinamični… šteta što su već venčani!“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević