Evropa je Americi ipak najbliža

Profesor Naj procenjuje da su transatlantski odnosi ostali jaki i pored toga što je najveća pažnja Vašingtona i dalje usmerena na Bliski istok i Aziju. Evropa je, kaže, Americi najbliža kada je reč o prijateljstvu, investicijama i dubljim interesima.

„Mislim da se Evropi poklanja manje pažnje nego ranije, ali da to može da bude i sreća u nesreći. Spoljnopolitička elita SAD se zaista pre 10 do 15 godina mnogo više zanimala za Evropu, ali njeno sadašnje zanimanje za druga područja počiva na rešavanju tamošnjih kriza – u Evropi je očigledno manje stvari koje treba hitno rešavati“

Prema mišljenju ovog stručnjaka, Evropa tek postavlja na noge svoju spoljnopolitičku službu, pa u tom smislu u formalnim odnosima sa Evropom nema velikih promena. Doduše, Amerikanci vrlo cene vojno angažovanje Francuske i Velike Britanije u Libiji. Iako to nije bila zvanična intervencija Evropske unije, bila je to intervencija Evrope.

„Trenutno se u svetu odvijaju dve velike promene u strukturama moći. Jedna promena je pomeranje težišta privrede sa zapada na istok. Druga je pomeranje vlasti sa kako na zapadu tako i na istoku na aktere koji su nezavisni od vlada. Prva promena je za sobom automatski povukla i poklanjanje veće pažnje Evropljana i Amerikanaca dalekoj Aziji. A druga znači transnacionalne akcije – od finansijskih uticaja, preko terorizma i klimatskih promena pa sve do pandemija. Na tom planu Evropa i SAD moraju da pojačaju zajedničke napore. Moram da naglasim i da Evropa nastupa kao celina kada je reč o privredi, evropska privreda je još uvek veća od privreda SAD i Kine“.

Zbog toga profesor Naj Evropljanima preporučuje da stalno vode računa o sposobnostima saradnje sa SAD, kao i da investiraju u kapacitete. Kada se, recimo, budžet za razvojnu pomoć preterano skreše, to smanjuje kapacitete Evrope. A to dalje znači da ima stvari koje Evropa treba da učini da bi obezbedila resurse koji znače da je ona partner koji je potreban Sjedinjenim Američkim Državama. Džozef Naj kaže i da uspon zemalja poput Kine, Indije i Brazila znači da one moraju biti uključene u procese odlučivanja, što se i desilo proširenjem grupe G8 na G20. Ipak, nove privredne sile još nemaju snagu Amerike i Evrope, pa o tome takođe treba povesti računa i pomoći azijskim zemljama da se bolje integrišu u svetski privredni sistem.

Pripredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon