Vrednosti Evrope

Demokratija, prosperitet i mir – to su vrednosti za koje se zalaže Evropsku uniju iako je neprestano potresaju finansijska kriza i politički sukobi. Skoro da nigde drugde Evropske unija nije takva zvezda vodilja kao trenutno u Ukrajini. Tamo ruski predsednik Vladimir Putin u neo-imperijalističkom maniru pokušava da obeleži geostratešku zonu uticaja. On se čak i ne usteže od upotrebe vojnog nasilja i upravo time tera svoje susede u ruke Evropske unije.

Dugo vremena je Unija prema zemljama poput Ukrajine, ali i Gruzije i Moldavije, delovala zaista neodlučno. Pre svega, Evropska unija za te zemlje još nije formulisala perspektivu prema. Ipak, pod utiskom aneksije Krima i ruske podrške separatizmu na istoku Ukrajine, Brisel sada sa te tri bivše sovjetske republike potpisuje sveobuhvatni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Sporazum o slobodnoj trgovini.

EU nudi podršku

I dok Moskva preti i zastrašuje, Evropska unija postupa odgovorno. Na ruske provokacije reaguje sankcijama i ne isključuje dodatne, a Gruziji, Moldaviji i Ukrajini pruža političku i ekonomsku podršku. Te zemlje žele da prihvate evropske norme i za to moraju da ubrzaju političke reforme. To neće biti lako. Te države bi trebalo da sprovedu sveobuhvatne reforme, a u političkom i ekonomskom smislu ni u kom slučaju nisu stabilne.

Već zbog toga su Gruzija, Republika Moldavija i Ukrajina – teški partneri. Brisel će politički i ekonomski morati da ih znatno pomaže. Ipak, njihove strukturalne probleme zemlje moraju same da reše. Evropska unija u tome može samo da ima pomaže. Pravna sigurnost, borba protiv korupcije i ekonomska modernizacija su ključ da bi te zemlje došle na evropski nivo. Tek tada će doći do ekonomskih uspeha od kojih će profitirati sve strane.

Demokratske vrednosti umesto autoritarne vladavine

Odnos sa Rusijom će, naravno, ostati zategnut. Predsednik Putin je do sada preduzeo sve kako bi blokirao put Gruzije, Moldavije i Ukrajine ka Evropskoj uniji. Svojom Evroazijskom unijom Putin pravi političku protivtežu Evropskoj uniji. On želi da autoritarne države, poput Belorusije i Kazahstana, poveže sa Rusijom kako bi svoj sistem vlasti zaštitio od slobode i demokratije iz Evrope. Politički i ekonomski, taj model nije atraktivan. Ali Moskva postiže takve političko-ideološke suprotnosti koje bi Evropu, više od 20 godina nakon konflikta Istoka i Zapada, ponovo mogle da podele u dva tabora.

Kao Gruzija i Moldavija, i Ukrajina je odolela pritisku Moskve. Ljudi u tim zemljama žele demokratiju i prosperitet, a istovremeno i kraj tutorstva iz Moskve. To je hrabra dluka, pre svega zbog činjenice da one time mnogo rizikuju. One plaćaju visoku cenu za približavanje Evropi: Konflikt na istoku Ukrajine, koji je upravljan iz Moskve, ugrožava jedinstvo zemlje. Isto tako se i Gruzija odavno muči sa svojim otcepljenim regionima Abhazijom i Južnom Osetijom, a Moldavija sa Transnjistrijom i Gaugazijom.

U svim tim zemljama Kremlj podržava separatizam i time im baca klipove u točkove na putu ka budućnost. Novi evropski partneri ulažu napore da pobegne od čvrstog ruskog zagrljaja, a EU će ih u tome podržati. Evropa tako brani i svoju demokratiju, i prosperitet, i mir.