Evropeizacija Balkana

Iako je od kraja rata 1999. godine u region investirano mnogo novca, Kosovo je i dalje evropsko sirotište. Većina stanovništva živi u siromaštvu, malo je radnih mesta, ukoliko ih uopšte i ima, i uglavnom zavise od indirektne pomoći međunarodnih organizacija. Korupcija i kriminal su uhvatili maha, kao i u BiH u kojoj je situacija malo bolja.

Ovaj deo bivše Jugoslavije, koji je od kraja rata pod međunarodnom upravom, danas bi morao da bude model za sve susedne. Međutim, desilo se suprotno. Glavni razlog za stagnaciju u socijalnom, ekonomskom i političkom smislu u oba dela BiH, jeste u tome da lokalni političari sami malo toga mogu da postignu konsenzusom.

EU je iz bosanske krize, koja traje veoma dugo, mogla da nauči lekciju za Kosovo. Zbog loše koordinisane međunarodne pomoći, planirane napore za izgradnju moderne države na Kosovu, mogao bi ugroziti međunacionalni razdor kakav je poznat u Bosni.

Iskustva bez pouke

Privredi na Kosovu i u Bosni su pre svega potrebni masovni podsticaji kao i velika ulaganja u infrastrukturu. Isto tako su potrebne i jasne reči upućene na adrese lokalnih političara. Poruka bi trebalo da glasi: „Onaj ko bude dobro radio svoj posao, dobiće novac. Onome ko ne sarađuje, biće zavrnuti ventili.“

Ukoliko EU ne pronađe lokalne partnere, onda bi evropske institucije trebalo same da preuzmu posao. Životni standard stanovništva ne bi smeo da bude doveden u vezu sa ljudima koji sabotiraju razvoj.

EU bi u svojim južnoevropskim protektoratima trebala manje da komunicira sa političarima, a više sa građanima i udruženjima civilnog društva u koje se mnogo zaklinjala. Uprava EU trebalo bi da sluša i glasove bosanskog i kosovskog stanovništva. U to spada i podrška medijima. Za neophodne temeljne reforme na Kosovu i u BiH potrebne su i škole.

Ako EU na Balkanu želi da bude uspešna, onda BiH i Kosovo mora da dovede na nivo životnog standarda u Uniji.

►◄