Evropska „banana republika“?

Uprkos svim demantijima – oduvek su postojale tesne veze između Loreala i konzervativnih političara. Napisana je čak i jedna knjiga o politici koncerna koja se zove „Umeće dobrog razumevanja sa državom“. Tako je, na primer, uspostavljena veza sa predsednikom Žoržom Pompiduom kada je 1974. godine švajcarska kompanija Nestle postala manjinski akcionar. Cilj dogovora je bio da se spreči podržavljenje Loreala u slučaju da ikada neko iz levice postane predsednik.

Neuspeo posao sa reaktorom

Ali ima mnogo svežijih primera uplitanja države u zbivanja u privredi. Jedan od poznatijih je ponuda za izgradnju nuklearnog reaktora u Abu Dabiju. U poslednjem trenutku Jelisejska palata je naterala francuske kompanije EDF, GDF-Suez, Total, Areva, Vinci i Alstom, koje su u izvesnoj meri bile međusobni konkurenti, da daju zajedničku ponudu. Uzalud, posao je dobila Južna Koreja.

Neprestano je dolazilo i do nemačko-francuskih nesuglasica, jer se Pariz uplitao u poslovanje koncerna, sve dok se uprava kompanije nije izborila za poslovanje isključivo po tržišnim kriterijumima. Čuven je i slučaj Areva – Simens. Prema nemačkom mišljenju Nikola Sarkozi je onemogućio Simens da kupi deo kompanije koja je inače deo državnog nuklearnog koncerna. Početkom prošle godine Simens se zato potpuno povukao iz Areve.

Ubistvo iz osvete?

U Francuskoj su svi političari i menadžeri završili takozvani Grand ekol, jedan od elitnih univerziteta Republike. Mreže uspostavljene tokom školovanja kasnije igraju ogromnu ulogu. A kako je cilj politike Pariza osvajanje stranih tržišta zemlja je već više puta bila umešana u skandale u vezi sa izvozom. Na primer, 2002. godine u eksploziji bombe u autobusu u Pakistanu poginulo je 11 francuskih inženjera.

Posle su se čule glasine da je to bila osveta, jer je predsednik Žak Širak prestao da plaća mito pakistanskim generalima. Sudija Tijeri Žanpjer koji je sudio u jednom od slučajeva korupcije, jednom prilikom je izjavio: „U inostranstvu nas vide kao banana republiku. To se primećuje kada se češće putuje“.

Autori: J. Duhro, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević