Evropska unija nagrađuje ubice iz Srebrenice

Bild donosi kratki intervju sa bivšim visokim predstavnikom u BiH i dugogodišnjim ministrom za poštu i telekomunkacije u vladi Helmuta Kola koji je podneo ostavku zbog politike nemačke vlade prema Balkanu - Kristijanom Švarcom Šilingom. On kaže kako je ukidanje viza davno trebalo da se desi, ukoliko Brisel ozbiljno želi približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Ali, upravo Bosna i Hercegovina i Kosovo su iz tehničkih razloga izuzeti iz ovog pravila. Reč je o zemljama, za čije preživljavanje su se (vojnom intervencijom) pobrinuli NATO, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija. Taj korak Brisela je neverovatan politički promašaj, smatra Švarc Šiling u intervjuu za list Bild i pojašnjava: "U BiH se zahvaljujući srpskoj agresiji desio najveći genocid u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. I upravo sada, kada Evropski parlament podseća na 14-godišnjicu genocida u Srebrenici, Evropska komisija objavljuje odluku da će Srbi od 2010. moći bez viza u zemlje Unije, a građani BiH i Kosova ne. To je ruganje, ali i moralni udar na sve evropske vrednosti, ističe Švarc Šiling i pojašnjava: „Da bi dobili vizu, građani iz cele BiH moraju putovati u Sarajevo, gde u 5 sati ujutro već stoje u nepreglednim redovima ispred ambasade. Moraju priložiti niz dokumenata i 70 evra za vizu. Kada je dobiju, obično je povod za putovanje prošao. Neki nikada ne dobiju vizu, ne dobiju čak ni obrazloženje za to."

Iz Balkanskog geta

Zidojče cajtung donosi komentar pod nazivom "Iz Balkanskog geta" u kojem se kaže: "U Titovo vreme jugoslovenski pasoši bili su najbolji u svetu. Srbi, Bosanci i Makedonci mogli su da putuju kuda žele. U Evropi svako je imao svog Jugoslovena, kojeg poznaje, tako da su postojale i lične veze sa Balkanom. Nakon proteklih ratova, milioni ljudi iz tog regiona su u "viznom getu". Iz takvog viznog zatvora uspeva da umakne samo onaj, ko je u stanju da savlada ekstremno teške birokratske prepreke. To ljude zastrašuje i odvraća od putovanja, tim pre što mnogi ne mogu da izdvoje 70 evra za vizu. 70% studenata iz Srbije nikada nije bilo u inostranstvu. Pravilno je što će Srbija, Makedonija i Crna Gora dobiti bezvizni režim. Putovanja imaju obrazovni karakter. Pomažu i u oslobađanju od predrasuda i nepoverenja koje mnogi na Zapadu imaju prema ljudima sa Balkana. I obrnuto. Vizne olakšice doprinose jačanju volje da se sprovedu reforme na Balkanu. Ali BiH i Kosovo ne mogu profitirati od ove odluke. Formalno gledajući ova odluka je pravilna, jer te dve zemlje nisu uvele biometrijske pasoše. Ali, takva odluka ima kobno psihološko dejstvo. Bosanki muslimani ponovo sebe vide kao gubitnike. Oni smatraju da EU Srbe, koji su izazvali sve ratove, ponovo nagrađuje. I to tri dana nakon godišnjice genocida u Srebrenici. To neće doprineti razumevanju među narodima", zaključuje u komentaru Zidojče cajtung.

Jedino Makedonija ispunila sve uslove

Isti list, pored komentara, donosi i članak u kojem pojašnjava koji su kriterijumi za bezvizni režim. Pored uvođenja biometrijskih pasoša, sve zemlje moraju imati policijske strukture koje dobro sarađuju sa policijskim snagama EU, ali i ojačati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i suzbiti ilegalno useljavanje. Razlog što BiH i Albanija ne mogu da dobiju bezvizni režim je, između ostalog, što "obe zemlje nisu u stanju da naprave biometrijske pasoše". Pored toga moraju se bitno popraviti u borbi protiv korupcije. Makedonija je jedina zemlja koja je ispunila sve uslove EU. Srbija i Crna Gora su umnogome ispunile uslove. Sitnice, koje nisu ispunile, moraće uraditi do 1. januara. Bez viza u EU moći će samo oni koji imaju biometrijski pasoš. Krajem jula će predstavnici vlada 27 zemalja članica EU prvi put razmatrati predlog EK. U septembru će se time pozabaviti poslanici Evropskog parlamenta. Ukoliko ne bude većih razmimoilaženja i konflikata u okviru Saveta ministara, 30. novembra biće izglasan bezvizni režim za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru. Kosovo, čak i ako ispuni sve uslove EU, neće dobiti bezvizni režim, jer ga nije priznalo pet članica EU. To se odnosi i na kosovske Srbe. Beograd mora EU dati garancije da neće ispostavljati pasoše kosovskim Srbima, s kojima bi oni nesmetano mogli putovati u zemlje EU.

Propremila: Jasmina Roze

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević