Evropska unija ponosna na Nobelovu nagradu

Brisel je već duže vreme pomalo deprimirajuće mesto: kriza evra i dalje je veliki teret Evropskoj uniji i svima kvari raspoloženje. Ali onda su iznenada procurile glasine o Nobelovoj nagradi za mir. Lica su se ozarila najkasnije oko 11 sati kad je Odbor za Nobelovu nagradu objavio svoju odluku. Užurbano su su organizovane konferencije za novinare.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je kako je to „velika čast za Evropsku uniju i svih 500 miliona stanovnika Evrope“. Naglasio je da je dodela nagrade „opravdano priznanje jedinstvenom projektu za dobrobit građana EU i celog sveta.“ A ona je takođe dokaz, zaključio je Barozo, „da je Evropska unija i u ovim teškim vremenima i dalje inspiracija državama i narodima širom sveta, i da međunarodna zajednica treba snažnu Evropsku uniju.“

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izrazio je svoj ponos što je prepoznat trud EU oko uspostavljanja mira u Evropi. „Vekovima smo vodili ratove jedni protiv drugih. Stali smo tome na kraj. U EU ti ratovi više nisu mogući. Zato je EU zaista najveća mirotvorna institucija u svetskoj istoriji.“

„Odvažna i hrabra odluka“

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je kako je „duboko dirnut“ i „počašćen“ dodelom nagrade Uniji. Ističe da je Evropa „jedinstven projekat koji rat zamenjuje mirom, a mržnju solidarnošću.“ „Smisao Evropske unije je pomirenje, a ona time može drugim regionima u svetu da služiti kao uzor. Od Balkana do Kavkaza EU je svetionik demokratije i pomirenja.“

Herbert Rojl, predsednik frakcije nemačke Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije u Evropskom parlamentu ovo je povezao sa krizom evra: „Upravo je Nemačka imala enormnu korist od mira i blagostanja koji su nastali ujedinjenjem Evrope. Uz sva nastojanja za prevladavanje krize evra u vidu uvek moramo imati uspeh Unije kao mirovnog projekta.“ Sličnog je mišljenja i Rebeka Harms, kopredsednica Stranke zelenih: „Odluka je iznenađujuća i jednako hrabra! Evropska unija, nesavršena i poludovršena, uprkos svemu jeste jedinstven ujediniteljski i mirovni projekt! Divno je to što nas je Odbor za Nobelovu nagradu u vremenima krize podsetio na naše vrline!“

Politički veterani nagradu doživeli kao potvrdu

Bivši predsednik Evropske komisije Žak Delors u odluci Odbora vidi poticaj Evropi da izdrži: „Uprkos krizi, Evropa korača napred. Ona nije duga i mirna reka, ona se konsoliduje.“ Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar Desten, koji se naročito zalagao za evropske integracije, o dodeli nagrade je napisao: „Ispravno je nagraditi i iskazati čast velikom uspehu uspostavljanja trajnog mira na evropskom kontinentu, koji je čitavu istoriju bio opustošen ratovima.“

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pohvalio je „odlučujuću ulogu EU u lečenju istorijskih rana i promovisanju mira, pomirenja i saradnje u Evropi.“

Nobelova nagrada? Mora da se šalite!

Međutim, postoje i sasvim drugačija mišljenja. Recimo, britanski evroskeptici u Evropskom parlamentu ismejavali su dodelu Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji. Predsednik frakcije konzervativaca i reformista Martin Kalahan nagradu je nazvao zakasnelom prvoaprilskom šalom. „Nagrada je valjda dodeljena miru i harmoniji na ulicama Atine i Madrida“, glasila je sarkastična Kalahanova opaska. A Najdžel Feridž iz britanske Nezavisne stranke smatra da je „EU u protekle dve godine stvorila veliko neprijateljstvo između zemalja severne i južne Evrope.“ I tako je Nobelova nagrada za mir podelila i Brisel: velika većina noviju istoriju smatra potvrdom da je i trenutnu krizu moguće prevladati, dok manjina tvrdi da je projekat evropskih integracija propao. Utoliko je to ipak bio još jedan tipičan dan u Briselu.