Evropska unija spornih demokratija

„Ne tako davno, EU je poslala tri mudraca u Austriju. Tamo je Hajderova partija na demokratskim izborima došla na vlast. No, to je tadašnjim članicama Evropske unije bilo previše: Nećemo prihvatiti nikoga ko napada temelje evropske civilizacije, rekao je tada portugalski predsednik Saveta EU.

Mađarska je, dakle, trebalo da zna šta radi. Jer, bio je to jasan signal u pravcu istoka: novim demokratijama koje žele da pristupe zajednici, treba jasno staviti do znanja šta znači pripadnost Evropskoj uniji. Izolacija Austrije je neke istočne demokratije dovela u nezgodnu situaciju. Jer, vlade su morale da ubede svoje građane da se uklope u novu zajednicu, da se odreknu suvereniteta.“

List dalje navodi primer Francuske kojoj je zbog odnosa prema Romima Brisel poručio da neće trpeti diskriminaciju manjina u toj zemlji, ali Francuska se osetila povređenom zbog takvog odnosa „prema jednoj suverenoj zemlji.“ „No, takva vremena suverenosti su očigledno prošla. Države-članice Evropske unije su svoj poredak podredile evropskoj integraciji. To ne znači da su se odrekle sebe samih, jer Evropska unija postoji samo utoliko koliko to njene članice žele. Ali, to je lako reći. U svakom federalnom uređenju, centrala teži da preuzme što više nadležnosti; pozivajući se na veliku celinu, ona želi da rešava stvari efikasno i na osnovu jedinstvene matrice. (…) Nove članice moraju da nauče da pitanja iz Brisela, postupak zbog povrede Ugovora ili čak presude koje donose evropski sudovi ne znače mešanje u unutrašnje stvari Budimpešte, Praga ili Varšave, već služe kontroli konsenzusa vrednosti“.

Ostavka u FIFA

Isti list se bavi i ostavkom nemačkog člana Komisije za etiku pri FIFA, Gintera Hirša. „Ta ostavka postavlja mnoga pitanja, a odgovora – nema. Ova komisija ima 14 članova. „Učesnici se ne izjašnjavaju – pa tako i sam 67-godišnji Hirš. Sve se vrti oko dodele organizacije Mundijala 2018. i 2022, zbog koje je on početkom ove godine presavio tabak i u pisanoj poruci predsedniku Komisije za etiku, Švajcarcu Klaudiju Zulzeru, konstatovao da su događaji poslednjih nedelja kod njega izazvali utisak da odgovorni FIFA nisu zainteresovani da preuzmu aktivnu ulogu u rasvetljavanju, gonjenju i prevenciji povreda etičkih odredbi te organizacije“.

„Hirš nije prvi nezavisni stručnjak koji je kritikovao posebnosti FIFA. Taj savez radi kao multinacionalni koncern i obrće milijarde, ali još nema moderne mehanizme kontrole. Komisija za etiku očito funkcioniše više kao sekcija koja se sastaje posle radnog vremena, i to svakih par meseci. (…) U jednom intervjuu u maju 2009, Hirš je rekao da mu izgleda da Komisija FIFA za etiku nije najefikasnija organizacija“. Iako je možda i ranije mogao da digne glas protiv nekih pojava, Hirš je svojom ostavkom pokazao da je kredibilitet FIFA ozbiljno poljuljan“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković