Evropski identitet kao nada

Na pitanje šta ga motiviše da se angažuje kada su stavovi dve strane u toj meri tvrdi i suprotstavljeni, a pregovori teški Volfgang Išinger je odgovorio:

„Jednostavno je naći motiv – ukoliko čovek smatra da je moguće da se nadje rešenje za kosovski problem, onda je za profesionalnog diplomatu, da tako kaže, pitanje časti da se pomuči kako bi to rešenje bilo i nadjeno.Smatram da je moguće rešiti problem Kosova.Pitanje na koje ne mogu da odgovorim jeste da li dve strane koje bi morale da se dogovore imaju političku volju za to.Moja uloga jeste da učinim sve što je potrebno ili bi moglo da bude potrebno da se olakša dogovor.

Na pitanje kakav je manevarski prostor, pošto su SAD najavile da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Išinger je odgovorio:

„Reč je o veoma kompleksnim pregovorima.Normalno je da pregovarate sa jednim partnerom.U slučaju Kosova pregovaram n atri ravni.Ali, mislim da u trojci dobro shvatamo šta je potrebno kako bi ona govorila jednim glasom i funkcionisala kao instrument diplomatije.To smo postigli“.

Povodom ruskih obećanja Srbiji da Moskva neće prihvatiti otcepljenje Kosova Volfgang Išinger je rekao:

„Što se trojke tiče, reč je o sasvim odredjenom pitanju – mogu li se dve strane, dakle, Beograd i Priština, dogovoriti o budućem statusu Kosova? Zadatak trojke je da do odredjenog datuma – 10.tog decembra – učini sve kako bi do tog dogovora došlo.U tom pogledu u trojci nema nikakvih razlika u mišljenjima – naš je zadatak da 10. 12.tog podnesemo izveštaj generalnom sekretaru OUN i tog dana se završava naš mandat. Ono što će uslediti nije stvar trojke.Dakle, medju nama postoji saglasnot o tome šta je obim i sadržaj našeg zadatka i dokle on traje“.

Na pitanje kako bi se Beograd mogao privoleti da prihvati nezavisnost Kosova i šta može da ponudi kao predstavnik EU Išinger je odgovorio:

„Nisam siguran da možemo da postignemo cilj, jer naši partneri u Beogradu i Prištini ne odlučuju u skladu sa racionalnim kriterijumima što mi u Zapadnoj Evropi, posle tragičnih iskustava 20.tog veka, lakše činimo.Tamo je veća sklonost da se razmišlja strogo nacionalno, moglo bi se reći i nacionalistički.To svakako veoma otežava pregovore koji bi trebalo da budu okrenuti budućnosti, razmišljanje o zajedničkoj budućnosti u Evropi, napuštanje strogo nacionalnih granica“.

Pretpostavimo da do 10. 12. ne bude dogovora, Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, SAD ga priznaju.Da li će članice EU slediti američki primer?

„Kada bi problem bilo lako rešiti ne bi bili potrebni napori trojke, sve bi bilo rešeno, a ni trojka nije čudotvorac. Sasvim je moguće, to je čak verovatno, da nećemo postići nikakav rezultat i tada bi mogli uslediti jednostrani potezi koje pominjete“.

Da li bi nezavisno Kosovo moglo da preživi kao država, šta je sa njegovim susedima Makedonijom i Crnom Gorom ?

“Jedno je izvesno – kada za zapadni Balkan ne bi bilo evropske perspektive, a ima je, onda bi se postavljao veliki znak pitanja kada je reč o sudbini tako malih država.Ali, ta perspektiva postoji.I male evropske države davale su najveći doprinos EU, one su postale njen oslonac.

Ako ne bismo mogli da ponudimo Srbima i kosovskim Albancima perspektivu članstva u EU tada bi ostali bez značajne podsticajne mogućnosti.To je ono čime se rukovode inteligentni ljudi u Beogradu i Pristini – izgledima da jednog dana budu deo EU gde se onda ne postavlja pitanje jesi li Albanac, musliman ili pravoslavni Srbin, nego se postavlja pitanje jesi li u EU.Evropski identitet jeste ono što je, prema mom mišljenju, velika nada za budućnost regiona”, rekao je Volfgang Išinger.