Evropski novac za bosanske istraživače

Parafima evropskog komesara Janeza Potočnika i ministra civilnih poslova, Sredoje Novića, na Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji, omogućeno je učešće u Okvirnom programu 7. Program pomaže pri organizaciji saradnje između univerziteta, istraživačkih centara i industrije, i pruža finansijsku podršku za njihove zajedničke projekte.

Da li će i kada Bosna i Hercegovina postati članica evropske istraživačke porodice, nije bilo jasno sve do prošle godine, tvrdi evropski komesar Janez Potočnik. Bilo je problematično doći do jedinstvenih stavova i načina na koji bi Bosna i Hercegovina mogla da učestvuje u tome, kaže komesar Potočnik:

„Ovo znanje, ljudi, sve je to postojalo je u već u ovom prostoru, ono što treba jeste sistematično, lagano, polako sa strpljenjem stvoriti ga ponovo, a Evropska unija je ovde da u tome pomogne.“

Neophodni istraživački projekti na nivou BiH

Bosansko-hercegovački istraživači, međutim, nisu mirovali. U prethodnim Okvirnim programima učestvovali su kao partneri glavnih koordinatora projekata. Tako su i deset istraživačkih institucija iz Republike Srpske, honorarima i opremom koja im je donirana tokom istraživanja u 6. Okvirnom programu, zaradile oko 387.000 evra iz evropskog fonda.

Nakon parafa na Sporazum o naučnoj i stručnoj saradnji, važno je da se istraživači sada i udruže, poručuje ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović:

„Mislim da je za nas mnogo važnije da se ujedinimo u projektima na nivou Bosne i Hercegovine i da zajednički konkurišemo na određene projekte, u protivnom, ako svako za sebe bude radio, mislim da nećemo imati velike perspektive.“

„Temelj razvoja je znanje“

Istraživački centri pri Univerzitetima, malim i srednjim preduzećima moći će od sada da budu nosioci projekata, a samostalnom aplikacijom moći će i da koriste novčane grantove Evropske komisije. Unija je do 2013. godine obezbedila 50,5 milijardi evra za finansiranje istraživanja i tehnološkog razvoja.

Komesar Potočnik poručuje da nije bitan nivo razvoja. Za sve je, kaže, sasvim jasno, da u Evropi postoji samo jedan pravac. „Mi moramo raditi i temeljiti svoj razvoj na znanju, ako to ne radimo, onda smo promašili pravac“, kaže evropski komesar Potočnik.

Istraživačke teme podeljene su po oblastima, od kojih primat u Evropi zauzimaju zdravstvena zaštita, ishrana, pronalaženje energetskih resursa, zaštita okoline i klimatske promene.