Evropski put Srbije: Ima li alternative?

Distancu prema EU sebi mogu da dozvole samo veoma stabilne i razvijene zemlje, dok za države poput Srbije trenutno ne postoji druga alternativa, stalno naglašavaju zagovornici proevropske opcije. Uz evropske integracije, prioriteti bi trebalo da budu i dobri odnosi sa velikim silama i susednim zemljama, smatra Vladimir Pavićević iz LDP-a.

„Nije dovoljno da postanemo članica Evropske unije, već je nužno da uradimo još četiri bitne stvari. Jedna od tih stvari je da Srbija postane punopravna članica NATO-a, da se priključi tom sada već ne samo vojnom i bezbednosnom, već političkom i ekonomskom savezu. Srbija mora da razvija dobrosusedske odnose. Ona više ne sme da bude država za koju se stalno govori da je neka vrsta „remetioca“ odnosa u susedstvu i regionu. Nakon toga, Srbija mora da intenzivira odnose i sa velikim silama.“

Konsenzus samo o Kosovu

Iako ni u stručnoj javnosti ne postoji saglasnost o redosledu spoljnopolitičkih prioriteta, zagovornici neutralne, ali i proruske orijentisanosti Srbije, smatraju da su evropske integracije nužne, a da međunarodni odnosi ne treba da zavise od dnevno-političkih kolebanja, kaže Dragan Đukanović iz Foruma za međunarodne odnose.

„Mi nemamo nacionalni konsenzus gotovo ni o jednom pitanju, osim pitanja Kosova. Relevantne političke snage u Srbiji se ne slažu gotovo ni u čemu. Prvi korak da bi Srbija imala ozbiljnu spoljnopolitičku orijentaciju, jeste postizanje nacionalnog konsenzusa oko nekih ključnih stvari. To bi bio temelj naše buduće spoljnopolitičke orijentacije, a ne da ona ostane u domenu taktike, da se menja iz godine u godinu.“

Građani deset godina glasaju za Evropu

Srbija ne bi trebalo da očekuje uspostavljanje novih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, ali ne bi trebalo da očekuje ni popuste, jer je ispunjavanje uslova i evropskih standarda korisno za čitavo društvo, smatra Snežana Đorđević, profesorka na Fakultetu političkih nauka:

„Od kako je Srbija postala, ne svojom krivicom, nezavisna država, mi nemamo strategiju spoljne politike. Postoje prioriteti, o kojima mi često slušamo, postoje nekakve alternative, postoje stubovi spoljne politike i postoji jasno opredeljenje za evropske integracije, za koje građani ubedljivo glasaju već deset godina na izborima.“

Stručnjaci ocenjuju da proevropska orijentacija Srbije podrazumeva da, pored državnih institucija, važni akteri spoljne politike treba da budu lokalne samouprave i civilno društvo. Kao najbliži građanima, oni bi trebalo da pokreću rešavanje društvenih pitanja, ne samo u nacionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac

Odg. urednik: Nemanja Rujević