Evropski Reformski sporazum

Slovenačko Predsedništvo podelilo je interni dokument u kojem se nalaze 33 područja koja treba preispitati još ove godine ukoliko bi Reformski sporazum stupio na snagu 1.1.2009. godine, kao što je to bilo predvideno.

U dokumentu je istaknuto da poslanici zemalja članica treba da počenu da “proveravaju tehnička i pravna pitanja” do kraja ovog meseca, dok će Slovenija asistirati oko pitanja “jesu li potrebni dodatni aranžmani nešto kasnije za neka osetljivija politička pitanja”. U dokumentu se takodje ističe novo uredenje u Sporazumu iz Lisabona - sa ministrom spoljnih poslova i predsednikom Evropske unije koji će imati mnogo veća ovlšćenja u izradi zakona – što je izazvalo čitav niz gorućih pitanja u zemljama članicama. Tu se ubrajaju i “strukture podrške za predsednika Evropskog saveta”. Trenutno još nije sasvim jasno da li ce budući predsednik Evropske unije – koji će uglavnom predstavljati Evropsku uniju prema spolja– imati vrlo mali krug saradnika. U Reformskom sporazumu o tome nema nikakvih detalja.

Dalje, još uvek postoji nekoliko područja zakonodavstva (unutrašnji poslovi, poljoprivreda, ribarstvo, transport i strukturni fondovi) koji bi ubuduće s većim ovlašćenjima Evropskog parlamenta mogli imati drugačiji raspored snaga.

Šta sa redovnim mesečnim sastancima Saveta ministara?

Evropski stručnjaci i diplomate moraju razmotriti i pitanje šta uciniti sa mesečnim redovnim sastancima Saveta ministara spoljnih poslova kojim će pod novim Sporazumom ubuduce predsedavati ministar spoljnih poslova Evropske unije. Tradicoinalno ovaj sastanak je pokrivao područja razvoja i trgovine – ali bi to prema mišljenju Komisije - moglo preneti nepoželjna ovlašćenja ministru spoljnih poslova.

Razgovaraće se i o budžetu s obzirom da novi Reformski sporazum Evropskom parlamentu daje pravo da prihvati ceo godišnji proračun Evropske unije kao i sedmogodišnju finansijsku perspektivu. Pod postojećim pravilima Unije zemlje članice same odlučuju o izdacima, na primer o poljoprivredi.

Aktiviranje gradjana

Slobenački dokument je sastavio i popis nekoliko područja uključujući i aktiviranje inicijativa gradjana – gde gradjani izmedju ostalog mogu Komisiji uputiti peticiju o temama po izboru – kao i predložiti novog predsednika i ministra spoljnih poslova, pokrenuti inicijalnu raspravu o postavljanju evropskog javnog tužioca.

Novi sporazum o Evropskoj uniji takodje iznova odredjuje kako bi Evropska unija trebalo da se postavi na mesečnim sastancima ministara na područjima kao što su energija, konkurentnost ili poljoprivreda. Postojeći sistem predvidja da zemlja koja predsedava Unijom šest meseci predvodi sve sastanke Saveta ministara. Medjutim, novi sistem obećava brojne kombinacije jer će sastanke moći voditi bilo koji ministar iz tri zemlje koje će predsedavati unijom u trajanju od 18 meseci.