Evropskim tragovima Vikinga

U Stokholmu je 2017. godine otvoren muzej Vikingaliv. On između ostalog ruši mit da su Vikinzi nosili šlemove sa rogovima. Njihovi šlemovi su zaista bili koničnog oblika, od tvrde kože sa zaštitom od drveta i metala ili od gvožđa, sa maskom i zaštitnom čeličnom mrežom. Rogovi bi u borbi samo smetali.

U Danskoj, jednoj od zemalja iz koje potiču Vikinzi, njihovo nasleđe je bogato zastupljeno. Runski spomenici iz Jelinga su deo svetske baštine UNESCO. Na njima se Danska prvi put spominje, zato oni važe za „rodni list“ te zemlje. Vikinzi su imali svoj alfabet, koji se bazirao na germanskom Runskom pismu.

Pre trideset godina arheolozi su u južnošvedskom gradu Treleborgu pronašli tragove velike okrugle tvrđave Vikinga: prečnika 125 metara, sa četiri ulice koje se ukrštaju, okružena visokim palisadnim zidom. Izgrađena je 980. godine po nalogu Vikinga Svena I Rašljobradog, sina Haralda „Plavozubog“ Gormsona.

Vikinzi su bili pravi stručnjaci za plovidbu. Njihovi dugi brodovi bili su uski, laki, brzi i ravni. Mogli su da ih ostave na obali, što je prilikom napada bilo veoma praktično. U muzeju Vikinških brodova u Oslu mogu se videti veoma dobro očuvani primerci. Brodovi su iz 9. veka i pronađeni su u tri velike grobnice.

Krvavim napadom na manastir Lindifarne, 793. godine, počinje epoha Vikinga u Engleskoj. Ona je završena 1066. godine bitkom na Stamford bridžu i nekoliko nedelja kasnije bitkom kod Hejstingsa. U vlasništvu Britanskog muzeja u Londonu su neke od najvećih dragocenosti Vikinga, pronađene na engleskom tlu. U njih spada i ova majstorski izrađena posuda.

Vikinzi su jedrili sve do Islanda, osvojivši ostrvo između 870. i 930. godine. Na jugozapadu ostrva norveški Viking Ingolfur Arnarson izgradio je svoj dvor. Tu oblast je nazvao Rejkjavik (dimni zaliv) kako se danas zove i glavni islandski grad. U Rejkjaviku danas stoji bronzana statua Ingollfura, jedna druga je u Dalsfjordu, u Norveškoj, na mestu sa kojeg je Ingolfur krenuo na put.

I Irska je deo velike trgovačke mreže Vikinga. Na zelenom ostrvu prve gradove koje su podigli su Limerik, Kork, Voterford i glavni grad Dablin. Bitka kod Klontarfa, danas predgrađe Dablina, 1014. godine je označila kraj vladavine Vikinga u Irskoj. Međutim, turistički autobusi u obliku vikinških brodova i dalje podsećaju na grube pretke.

Jedan 13-godišnji hobi-istraživač, u aprilu 2018. godine usred polja je otkrio srebrno blago iz vremena vikinškog i danskog kralja Haralda „Plavozubog“ Gormsona. „Plavozubi“ je od Vikinga stvorio hrišćane. Pre toga su se molili nordijskim bogovima kao što su Odin i Tor. Onaj ko je hrabro izgubio život počivao je u Valhali, veličanstvenoj sali u Odinovom zamku.

U Nemačko se nalazi i najveći spomenik iz vikinškog vremena: Daneverk. Zidovi i bedemi su formirali granični prelaz između centralne Evrope i Skandinavije. Daneverk je služio i za odbranu vikinškog naselja Hajthabu.

Do dve hiljade ljudi u to vreme je živelo u mestu Hajthabu. Taj važan trgovački centar Vikinga danas je u saveznoj pokrajini Šlezvig-Holštajn. U rekonstruisanim kućama Vikinga, posetioci mogu da saznaju mnogo o svakodnevnom životu ljudi koji su živeli pre hiljadu godina.