Evropsko nejedinstvo oko izbeglica

Do kraja 2012 .godine trebalo bi da se uvede zajednički sistem azila u Evropskoj uniji. Još uvek postoje velike razlike među zemljama članicama EU kada je reč o životnom standardu podnosilaca zahteva za azil i kvalitetu njihovog smeštaja. Ekspert za migracije u organizaciji „Amnesti internešnel“, Anelize Baldačini kaže da treba biti strpljiv. Za sve je potrebno vreme: „Na evropskom nivou imamo zajedničke standarde i obavezujuće zakonodavstvo, ali još će dugo potrajati dok se to ne sprovede u delo i ne uspostavi infrastruktura.“

„Da telefonira sa mamom…“

U zemlji sa trenutno najfrekventnijom granicom – Grčkoj, infrastruktura je posebno loša. Prema navodima grčkog Ministarstva inostranih poslova, grčko-tursku granicu u oblasti Ervos dnevno je 2011. godine prelazilo oko 500 ljudi. I Cecilija Malmstrem, komesarka EU za unutrašnje poslove, seća se jednog tužnog susreta u prihvatnom logoru u tom kraju: „Sećam se jednog dečaka iz Avganistana kojega sam srela u Evrosu, u Grčkoj. Rekao mi je da mu je 14 godina i da je iz Avganistana pobegao peške i autostopom. Dečak je sa još 60-70 drugih mladića bio u jednoj prostoriji, imali su samo dva WC-a, od kojih jedan nije radio. Zamolio me je za par evra, da bi mogao da pozove majku, koja sigurno brine za njega.“

700.000 izbeglica iz Sirije?

Bežeći od građanskog rata u Siriji do kraja 2012. godine tu zemlju će, prema procenama Ujedinjenih nacija, napustiti oko 700.000 ljudi. Do sada se oko 300.000 Sirijaca nalazi u bekstvu, većina u susednim zemljama Libanu, Iraku, Jordanu i Turskoj. Odatle sve veći broj sirijskih izbeglica dolazi u Grčku. Oni pokušavaju da na teritoriju Evropske unije ne dođu preko granice u oblasti Evros na severu zemlje, već preko istočnih ostrva u Egejskom moru.

Anelize Baldačini iz „Amnesti Internešnela“, kaže da je od početka krize u Siriji pre godinu i po dana u EU došlo oko 12.000 izbeglica. To znači da nema govora o masivnom prilivu Sirijaca u Evropu, kaže Anelize Baldačini, stručnjak za migracije. „Njihov broj jeste porastao, ali nije zastrašujući. Neke države moraju da preduzmu posebne mere“, kaže Baldačini i apeluje na države EU da prihvate izbeglice.

Nema napretka u Grčkoj

Međutim, s obzirom na dužničku krizu, Grčka ima velike finansijske probleme da te izbeglice adekvatno prihvati. Osim toga, ta bivša emigraciona zemlja još uvek nema adekvatno zakonodavstvo o strancima i azilu. Grčka je de fakto već 20 godina imigraciona zemlja. Grčke vlasti procenjuju da je od ukupno 11 miliona stanovnika, njih milion stranog porekla.

„Grčke vlasti nisu u stanju da zadovolje osnovne potrebe izbeglica, kada je reč o njihovom smeštaju, hrani i zaštiti“, kaže Anelize Baldačini i dodaje: „Dobijanje azila jako dugo traje. Ljude zastrašuju da ne podnose zahtev za dobijanje azila upravo zato što taj proces dugo traje“.

Jedinstveni standardi ili nesloga

Zajednički sistem za dobijanje azila u Evropskoj uniji trebalo bi da pomogne u rešavanju tih problema. Visoka komesarka Malmstrem kaže da se o tome vode finalni pregovori.

Ove nedelje,(5 i 6.10.) na Malti se sastaju šefovi država i vlada deset država na obali Sredozemnog mora da razmatraju zajedničku bezbednosnu i imigracionu politiku. Doduše, tu su samo zemlje zapadnog Sredozemlja: Španija, Francuska, Italija, Portugalija i Malta sa evropske strane i Alžir, Maroko, Tunis, Libija i Mauritanija sa severno-afričke strane.

Naravno da je u zapadnom Sredozemlju izbeglički problem ogroman, ali zar sve zemlje ne bi trebalo da sede za istim stolom? Anelize Baldučini smatra da takvi sastanci na vrhu nisu znak podeljenosti Evropske unije. Dobro je što se vode i paralelni procesi, pored sastanka na nivou EU i bilateralnih sastanaka sa zemljama koje nisu članice EU, kaže ona.

Autorke: Dafne Gratvol / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković