„Fajerfoks“ pobeđuje „Eksplorer“

Za vreme krize takozvane „Nove ekonomije“ u periodu od 2000. do 2003, mnogo ljudi u „Silikonskoj dolini“ ostalo je bez posla. Međutim, malo njih je reagovalo kao Mičel Bejker. Ona je jednostavno otišla kući i nastavila da radi na svom starom projektu. Danas joj zbog toga mogu biti zahvalni mnogi korisnici interneta, jer od tog projekta je nastala fondacija „Mozila“ (Mozilla) koja nudi internet pregledač „Fajerfoks“ (Firefox).

Od „Netskejpa“ do „Fajerfoksa“

Pregledač je važan za svakog korisnika interneta – to je kompjuterski program koji bi mogao da se nazove i vratima za ulazak u internet. Mnogi korisnici služe se „Eksplorerom“ koji se dobija uz Majkrosoftov operativni sistem „Vindouz“ (Windows). Međutim, sve više korisnika nezadovoljno je „Eksplorerom“ i umesto njega instaliraju „Fajerfoks“. Evropska unija uspela je čak i to da proizvođače računara „natera“ da uz standardnu instalaciju „Vindouza“ na njihovim kompjuterima bude instaliran i „Fajerfoks“.

Mičel Bejker je, dakle, na putu da dobije bitku protiv „Eksplorera“. Pritom je ona tu bitku jednom već bila izgubila – devedesetih godina. Tada je kao mlada advokatkinja radila za firmu „Netskejp“. To je bila prava firma za nju – pionirsko preduzeće koje je svojim pregledačem na brzinu osvojilo internet.

Ali, ubrzo se pojavio moćni protivnik – Bil Gejts, osnivač Majkrosofta. On je shvatio da njegova firma ne sme da ignoriše internet i tražio od svojih ljudi da razviju program koji će konkurisati „Netskejpu“. Tako je nastao „Internet eksplorer“ koji je Gejts isporučivao zajedno sa „Vindouzom“. Svaki kupac je uz operativni sistem dobijao i pregledač i retko ko je još instalirao „Netskejp“. To se nije dopalo ustanovama koje kontrolišu konkurenciju na tržištu u Americi i Evropi, ali su one reagovale suviše sporo. Pre nego što su uspele bilo šta da učine, „Netskejp“ je ispao iz igre, a Majkrosoft, odnosno „Eksplorer“, zavladao je internetom.

Otvori kod radi zaštite

„Netskejp“ je imao samo još jednu šansu: „Softver sa otvorenim kodom“ (Open Source). To znači da se kod za softver objavi na internetu i da svako ima prilike da ga poboljša. Na taj način stvoren je i operativni sistem „Linuks“ (Linux). „Netskejpovi“ menadžeri su tako dobrovoljcima dozvolili da na osnovu njihovog pregledača konstruišu program koji su nazvali „Mozila“. Ideja je bila da se novine iz „Mozile“ posle iskoriste i da se napravi sopstveni program.

Uskoro je za taj projekat bio potreban i neki novi šef i Mičel Bejker se prihvatila posla:

„U internetu mora biti i nešto što nije isključivo vezano za posao, nešto što se tiče vas i mene.“

Ona sama kaže da je za to bio potreban neko ko ima drugačije sposobnosti, a ne programiranje kompjutera. Neko ko zna da organizuje firme, ko ume sa klijentima – a to su pravnici. „A ja sam pravnica“, kaže Bejkerova.

Nastavila rad od kuće

Međutim, ni ideja sa „otvorenim kodom“ nije pomogla „Netskejpu“. Na kraju ga je kupio AOL. Nekoliko godina je išlo, a onda je i AOL počeo sa otpuštanjima. Godine 2001. i Bejkerova je dobila otkaz. Ona je potom jednostavno nastavila dalje da radi i od kuće koordinisala projekat „Mozila“:

„Naravno, nisam radila 18 sati dnevno. Bavila sam se i svojim sinom.“

Njeni bivši šefovi pustili su je da radi šta hoće, a brojni programeri su je sledili. Mnoge kolege je zbog toga hvale: Šef za „otvoreni kod“ u „Guglu“ (Google), Kris Diboun kaže da je upravo njena zasluga to što projekat „Mozila“ još uvek postoji.

Bejkerova kaže da je tajna uspeha u tome što često radi ono što drugi neće. Međutim, sve to nije uverilo AOL, i 2003. su „digli ruke“ od projekta „Mozila“. Bejkerova je potom osnovala fondaciju i preuzela od AOL prava na softver.

Eksplorer istrulio

I mada to tada nije tako izgledalo – upravo to je bio odlučujući momenat za kasniji uspeh „Fajerfoksa“. Jer „Eskplorer“ je bio sam u svetu pregledača, instaliran na 9 od 10 kompjutera. Međutim, Majkrosoft je pustio da ta „vrata za internet“ trule – program je bio pun bezbednosnih rupa. Bilo je vreme za konkurenciju.

Mičel Bejker, inače ljubiteljka naučno-fantastične literature, kaže da u virtuelnom svetu kao i u stvarnosti ima dobih i zlih ljudi. Zli ljudi nisu samo trgovci ljudima, već i oni koji preko interneta kradu novac, a to može brzo i lako da se desi ako je pregledač loše programiran. Zli su i pregledači koji špijuniraju ljude i trpaju mnogo reklama kako bi zaradili više novca. Mičel Bejker stoji na braniku i neće da im popusti.

Mičel Bejker je rođena 1957. u Oklandu kod San Franciska. Na Berkliju je studirala Azijske nauke i prava. Potom je radila u advokatskoj kancelariji „San“ (Sun). Godine 1994. otišla je u „Netskejp“ gde je 1999. preuzela upravljanje projektom „Mozila“. Otpuštena je 2001, a od 2002. radila je za fondaciju gde je nastavila da upravlja tim projektom. Godine 2005. osnovala je fondaciju „Mozila“ i postala njen šef. Udata je i ima jednog sina. Hobi: umetnica na trapezu i krojačica.

dr/idj/faz