Falsifikatori prešli na sitnije apoene

Tokom prošle godine u Nemačkoj su otkrivene falsifikovane novčanice u vrednosti od tri miliona i 100 hiljada evra. Šteta je manja nego 2008. godine, kada je iznosila tri i po miliona evra – onaj ko primi falsifikovanu novčanicu može da je čuva za uspomenu, jer niko ne nadoknađuje štetu.

Inače, prošle godine je šteta bila manja, ali je povećan broj falsifikovanih novčanica za 28 procenata. Rajner Elm iz Savezne banke objašnjava kako je moguće da ima više falsifikovanih novčanica, a šteta je manja:

„Stvar je u tome što su falsifikatori odustali od novčanica veće vrednosti i falsifikuju se uglavnom one od 50 i 20 evra. Dakle, potrebno je više komada da bi se ostvarila dobit koja se ostvaruje sa manjim brojem novčanica od sto i više evra“.

Čak 49 odsto falsifikovanih novčanica je od 50 evra, 28 procenata od 20. Falsifikuje se čak i kovani novac – najčešće od dva evra.

Falsifikati stižu iz Srbije, Bugarske, Italije…

Elm kaže da nije tačno da se u vremenima krize više falsifikuje, u vremenima privrednog uspona manje. Uspeh falsifikatora zavisi pre svega od efikasnosti policije:

„Proteklih godina, pre svega 2004, imali smo veoma aktivnu grupu falsifikatora sa Baltika koja je novac prebacivala u Nemačku. Policiji je 2005. uspelo da otkrije četiri mreže za rasturanje novca, a policija u inostranstvu otkrila je radionice za izradu lažnog novca. Posle toga prepolovljen je broj falsifikovanih novčanica, mada u poslednje vreme količina ponovo raste“, kaže Elm.

I sada se lažni novac štampa pre svega u inostranstvu, dok se u Nemačkoj rastura. Prošle godine lažni evri stizali su pre svega iz Italije, Španije, Srbije i Bugarske – tamo su otkrivene prese, boje i specijalni papir. Inače, Nemačka u EU nije centar distribucije lažnog novca – ovde se na 10 hiljada stanovnika otkriva šest falsifikata, evropski prosek je 27.

autori: Martin Braun / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević