Farmaceutska industrija se okreće poljoprivredi

Pomoću transgenskih životinja i biljaka, u koje se unosi ljudski gen, lekovi bi ubuduće trebalo da se dobijaju jeftinije i brže nego industrijskim putem. Na fotografijama klonirane koze iz Masačusetsa izgledaju sasvim zadovoljne. Po spoljašnjosti se nimalo ne razlikuju od svoje vrste. Međutim to stado jeste posebno, jer životinje u sebi nose ljudski gen. Zahvaljujući njemu u mleku tih životinja nastaje sredstvo protiv zgrušavanja krvi. Atrin je prvi i do sada jedini lek dobijen iz genetski modifikovanih životinja.

Stvaranje mnogih drugih supstanci nalazi se još u začetku. Na primer dobijanje leka protiv raka iz kokošjeg jajeta, ili sredstva protiv karijesa iz tabaka. Ukratko: može se govoriti o revoluciji u proizvodnji lekova. Samo, kako se zove ta revolucija? Pominje se nekoliko termina. Biofarming ili samo farming. Margaret Engelhard iz evropske Akademije za istraživanje posledica naučno-tehnološkog razvoja kaže:

"Koristimo termin farming, jer vrlo dobro karakteriše da je reč o mešavini poljoprivrede i proizvodnje lekova. Farming predstavlja primenu biotehnologije pomoću koje se transgenske životinje i biljke koriste kao fabrike za proizvodnju lekova."

Šta je farming?

Evropska Akademija će krajem oktobra objaviti sveobuhvatni izveštaj o stanju stvari u farmingu širom sveta.

Jedan od razloga žive istraživačke aktivnosti u farmingu, u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama da se objasniti time da se složeniji, veći proteini ne mogu proizvesti veštačkim putem. Zato stvaranje proteina u transgenskim životinjama i biljkama daje nadu u izlečenje neizlečivih bolesti ili barem ublažavanje patnji.

Ekhard Volf, profesor na minhenskom Univerzitetu Ludvig Maksimilijan, jedan je od vodećih istraživača u oblasti farminga. Posebno ističe mogućnost dobijanja antitela u životinjama:

"Antitela mogu da se primene kod bakterija, protiv kojih antibiotici ne deluju, ili u terapijama tumora. Možemo govoriti o tzv. poliklonalnim antitelima, mešavini antitela koje napadaju različite strukture na bakteriji ili ćeliji zahvaćenoj tumorom. Ili pak o monoklonalnim antitelima, ciljno proizvedenim i usmerenim protiv određene strukture."

Šta je genetskim modifikacijama?

Bavarska firma Agrobiogen razvila je jedno takvo antitelo iz krava. Ali nije dovoljno samo proizvesti transgenske životinje u laboratoriji. I održavanje tih životinja je stvar o kojoj treba dobro razmisliti. Jer, potrebno je sprečiti dve stvari. Prvo, međusobno parenje genetski modifikovanih životinja sa ostalim, i drugo eventualnu zarazu transgenskih životinja.

Ali još veća predostrožnost mora da postoji kod slobodne sadnje transgenskih biljaka. Sa tim se u Sjedinjenim Američkim Državama od 90.-ih godina vrlo eksperimentiše. Najčešće se eksperimentiše s kukuruzom, pirinčem i sojom. Američka organizacija "Unija zabrinutih naučnika" upozorava već godinama da biljke namenjene ishrani mogu biti kontaminirane farmaceutskim genima. A to upozorenje nije uopšte puko zanovetanje. Kada je 2002. godine firma ProdiGene posejala kukuruz i u njemu proizvela vakcinu protiv proliva u svinjama dogodilo se sledeće:

"Godinu dana sađen je kukuruz samo na jednom polju. Naredne godine seljaci su posejali soju, ali je nekoliko biljaka kukuruza od prethodne sadnje izraslo zajedno sa njima. Tako je kukuruz ušao u zrno soje. Kada se to otkrilo, već je 20 tona soje bilo nečisto i moralo je da se uništi," objašnjava Karen Peri Stilerman iz Unije zabrinutih naučnika.

SAD prednjače

U proizvodnji lekova od transgenskih biljaka trenutno prednjače Sjedinjene Države. Ali ne zadugo. EU od 2004. finansira sa 12 miliona evra projekat "Farma planta". Njegov konzorcijum se sastoji od 39 partnera koji trenutno rade na dobijanju HIV antitela iz listova duvana.

Biotek firme obećavaju da će farming biti jeftiniji od tradicionalne proizvodnje lekova. Predstojeći izveštaj evropske Akademije za istraživanje posledica naučno-tehnološkog razvoja sadrži i odeljak o troškovima, objašnjava Feliks Tile:

"Modeli proračuna pokazuju da proizvodnja lekova u životinjama i biljkama može biti znatno jeftinija od konvecionalnih modela proizvodnje. Ali to su samo procene koje se još uvek ne mogu potvrditi u praksi."

Ali Feliks Tile dodaje da treba uzeti u obzir i spremnost stanovništva da uzima lekove proizvedene na taj način. Prema istraživanjima u Japanu, Severnoj Americi i Evropi, najskeptičniji su Nemci i Austrijanci. Suprotno očekivanjima, ta skepsa ne potiče od toga koliko znamo šta je farming, već od staromodnih uverenja. Naime, da li je moralno na taj način i u tolikoj meri eksperimentisati sa prirodom.