Farmaceutski, krompirski i automobilski gresi

Rad, red i disciplina – te tri odrednice uglavnom se vežu uz Nemačku. Često se, međutim, iznad sve tri javi četvrta „vrhovna“ odrednica – profit. Profit zbog kojeg ozbiljne i ugledne nemačke firme lažu, varaju, mućkaju pa čak i žrtvuju ljude. Listajući današnje novine nailazimo na oštre komentare zbog manipulacija nemačkih koncerna.

Lekovi testirani na ljudima

Nedeljnik Špigel je u jučerašnjem broju otkrio da je najmanje 50.000 ljudi iz Istočne Nemačke bilo iskorišćeno za testiranje lekova iz Zapadne Nemačke. Lekove su im prepisivali njihovi lekari, ne otkrivajući da je u pitanju testiranje i da postoje brojni rizici. Iz dokumenata istočne obaveštajne službe Štazi saznaje se da je više osoba umrlo. „Još jednom su u DDR-u ljudska prava i ljudski životi prodavani za devize“, piše Lajpciger folkscajtung. „U raspaloj ekonomiji, lekari su bili izloženi pritiscima sa svih strana. Možda su neki pacijenti i bili srećni što dobijaju medikamente sa Zapada. O rizicima i nuspojavama nisu znali ništa. Nisu znali da ih je njihova država za devize pretvorila u pokusne kuniće.“

„Pojedini ovako testirani lekovi i danas su na tržištu“, piše Nordkurir. „Gigantski koncerni samo su zgrtali pare. Ipak, sada su se osramotili do koske, a šteta koju će doživeti možda će biti veća od koristi.“ Miteldojče cajtung razgovarao je sa Hubertom Bruhmilerom, jednim od „pokusnih kunića“. Njemu je 1989. prepisan jedan lek firme Sandoz – ispostaviće se da je u pitanju test. „Imam pravo na odštetu. Učestvovao sam u studiji, a to što nisam mrtav kao drugi – to je samo sreća. Nismo bili informisani da su u pitanju testiranja“, kaže Bruhmiler. Njegov zahtev mogao bi da bude samo deo lavine, ako 50.000 ljudi (ili njihove porodice) bude tražilo odštetu od zapadnih farmaceutskih firmi.

Krompirski kartel

Nedavno je na sunce izašlo nedozvoljeno dogovaranje cena velikih distributera krompira. Kako piše Tagesšpigel, radi se o najmanje pet velikih firmi, što bi moglo da čini čak 80 odsto tržišta u Nemačkoj. List piše kako je prevara otprilike izgledala: „Šef jedne od ovih firmi nedeljno poziva ostale šefove, pre nego što se naprave isporuke za supermarkete. On natukne jednu cenu, a onda je prate i ostali, razlike su najviše nekoliko centi po toni.“ Dodaje se da su ovako oštećeni lanci supermarketa, potrošači, ali i uzgajivači krompira.

„Opet skandal sa namirnicama! Ovog puta nije nam narušeno zdravlje, nego stanje novčanika“, piše Vestfalen blat. „Nebitno je pri tome da li je kartel zaradio 100 miliona evra ili milijardu. Kartel je protivan principima tržišne ekonomije. U njemu pojedini šefovi firmi bespravno stiču novac na štetu zajednice.“ List se pita i da li iza dogovaranja cena možda leži pritisak od strane lanaca supermarketa, koji uvek traže jeftinije, jeftinije, jeftinije. „Setimo se mlekara koji su zbog niskih otkupnih cena prosipali svoje mleko pred prodavnicama. To je bilo razumljivo, jer nije normalno da potrošač plaća mleko jeftinije od realne cene po kojoj se može proizvesti. Ali kod krompira mi nismo čuli proizvođače da se žale…“

Krompir je, očekivano, najvažnije povrće u Nemačkoj, građanin u proseku utroši 60 kilograma godišnje. Međutim, Zidojče cajtung piše da je krompir trenutno „smešno jeftin“ – u proseku 80 centi po kilogramu. „Zato nijedan potrošač neće ozbiljno razmatrati da traži odštetu jer je godinama bio izvrgnut cenama koje određuje kartel. Naravno, ako su optužbe tačne, kupci su kilogram krompira uvek plaćali nekoliko centi više. Tokom godina, ta suma prerasta u nekoliko evra. Ali to su toliko mali iznosi, da ih pojedinac ne oseća u svom budžetu. Dakle – malo ćemo se nervirati pa ćemo zaboraviti. Nažalost, potrošaču ništa drugo ne preostaje kada živi u Nemačkoj.“

Koliko automobil zaista troši?

Treći primer nezajažljive jurnjave za profitom očitava se iz istraživanja saveza nemačkih vozača ADAC. Naime, više od polovine automobila troši znatno više benzina nego što to tvrde proizvođači. Virtšaftsvohe piše da u proseku automobili troše 23 odsto više benzina nego što piše u specifikacijama, dok pojedini modeli troše i 42 odsto više! Pri tome, u Nemačkoj je dovoljno da auto troši 10 odsto više goriva nego što proizvođač tvrdi, pa da kupac može da raskine kupoprodajni ugovor i vrati vozilo. Varaju gotovo svi – Reno, Ford, Škoda, Alfa Romeo ili Audi čiji se model Q3 reklamira sa minimalnom potrošnjom od 5,9 litara dizela na 100 kilometara, a zapravo troši dva litra više.

Miteldojče cajtung prenosi neke od trikova koje proizvođači koriste pri zvaničnom testiranju: specijalne gume, odvojeni generatori ili kompjuter u automobilu koji je tokom testa podešen na optimalnu potrošnju. „Postavlja se pitanje kako je ovo prolazilo u Nemačkoj, gde svaki šraf mora da se vaga? Da li je automobilski lobi toliko jak da su i nadležni zažmurili na jedno oko? Ovo je dobra prilika da politika kontrole ojača. Podaci o potrošnji moraju da budu precizniji, varanje mušterija mora da prestane.“ Vestfalen blat preporučuje kupcima automobila da imaju sklopljeno osiguranje koje pokriva troškove advokata. „Tako građani mogu, kada imaju opravdane sumnje, dati da se provere navodi o potrošnji benzina. Ako ona odstupa više od 10 odsto od reklame, kupac ima pravo na odštetu ili može da vrati automobil. Jedino takvo pravilo može da spreči prevare.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković