Fejsbuk za pokojnike
21. novembar 2010.
„Ja sam mnoge stvari započeo i izmislio“, ponosno kaže bivši glavni i odgovorni urednik nemačkog magazina „Fokus“ Helmut Markvort. Ali ovako nešto, nikad. Virtuelno groblje na internetu: „To je, po meni stvarno velika ideja. Svetska ideja. Ja to zovem besmrtni portal, a mladi radije kažu: ‘Fejsbuk za mrtve.”
„Stejalajv“ (Stayalive) je naziv internet portala koji je osnovao 73-godišnji Helmut Markvort sa svojih pet mnogo mlađih ortaka. U prilici ste da, još za života, kreirate svoju sopstvenu „besmrtnost“. To, naravno, nije besplatno. Godinu dana virtuelne besmrtnosti košta 19,90 evra, deset godina – 100 evra, a za neograničenu besmrtnost mora da se plati 500 evra.
„Svako može da sagradi svoj sopstveni spomenik na internetu i to od hiljada elemenata“, kaže Markvort, a to znači da tu mogu da se nađu i recepti za omiljena jela, ali i omiljeni snimak sa „Jutjuba“ (Youtube). Na virtuelnom groblju „Stejalajv“ ima dovoljno mesta za sve.
Smrt postaje sve važniji biznis na internetu
„Možete napisati svoju sopstvenu čitulju, postaviti omiljenu pesmu pa čak i jednim klikom miša odrediti ko to može da pročita i kada.“
U Nemačkoj godišnje umre oko 800.000 ljudi, objavi se oko 400.000 čitulja. To je tržište koje vlasnici internet-portala više ne žele da prepuštaju isključivo štampanim medijima. Pored stranice „Stejalajv“ postoji i memorijalni portal „emorial“ (Das Erinnerungs-Portal emorial).
Objavljivanje čitulje tu košta 19 evra, a sa fotografijom 29,75 evra. Svaka sledeća fotografija plaća se 11 evra. U portalu „emorial“ tvrde da su do sada objavili više od 230.000 čitulja i tako postali najveće „virtuelno groblje“ na nemačkom govornom području.
Ni drugi ne posustaju
Od borbe za tržište čitulja ne odustaju ni veliki medijski sistemi. Osnivanjem portala „trauer.de“ u posao su se zajednički uključili izdavačka kuća „Holcbrink“ (Holzbrinck) i medijska grupa VAC (WAZ).
Takav razvoj događaja pažljivo prati evangelistička sveštenica Manuela Tajle. Ona potvrđuje da je tržište u ekspanziji, ali ukazuje i na to da je tuga koja prati smrt bližnjih ipak stvari intime.
„Iz mog iskustva stečenog u razgovoru sa ljudima posle sahrane, zaključujem da oni ne žele svoju žalost da dele sa drugima putem medija.“
Autori: K. Deuze, I. Đerković
Odg. urednik: J. Leon