Fejt: Nerealno očekivati nove pregovore o statusu

Dojče vele: Kako vidite situaciju na Kosovu godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti?

Piter Fejt: “Smatram da Kosovo dobro napreduje naročito stupanjem na snagu Ustava. Mislim da je u isto vreme Kosovo preduzelo dalje korake ka Evropskoj uniji (EU). To je samo početak dugog procesa, ali pošto je Komisija (evropska) počela da radi studiju o izvodljivosti to će ubrzati Proces stabilizacije i pridruživanja. Naravno, još puno izazova je pred nama, ima puno toga što tek treba odraditi, naročito po pitanju ekonomskog razvoja. Kao što znate još uvek je visok nivo siromaštva i nezaposlenosti i moramo da se potrudimo da pokrenemo i regionalnu saradnju. To sada uopšte nije lako zbog globalne recesije koja je u toku i treba da uložimo mnogo više napora da povratimo porast privrede.”

Da li ste zadovoljni radom kosovskih institucija u proteklih godinu dana?

“Da, veoma sam zadovoljan i zaista sam impresioniran napretkom koji su te institucije postigle. Na neke od tih stvari sam se i osvrnuo u svom poslednjem izlaganju pred Evropskim parlamentom. Naročito me je impresionirala posvećenost Vlade da radi u pravcu razvoja multietničkog društva.”

Šta biste izdvojili kao negativno?

“Mi podstičemo i podržavamo institucije da rade u pravcu integracija, posebno zajednice kosovskih Srba. Mene ohrabruje činjenica da su i premijer i najvažniji ministri pokazali spremnost da sednu za okrugli sto zajedno sa predstavnicima srpske zajednice, tako da dolazimo do jednog trenutka kada bi i zajednica kosovskih Srba mogla da razmisli o tome da preduzme korake da se uključi, da se angažuje i da učestvuje u radu kosovskih institucija.”

Kako vidite položaj Srba na Kosovu?

“Mislim da su južno od Ibra ljudi dosta izolovani i veliko je siromaštvo. Nedostaju osnovni objekti; ali, vidim da postoji volja da se angažuju - da žele da rade i da se angažuju u procesu decentralizacije i uspostavljanju novih opština koje će se formirati za srpsku zajednicu. Na severu je situacija komplikovanija. Nama je teško da odemo na sever. Ja sam naglasio u Briselu da na severu imamo problem sa tvrdokornim elementima i postojanjem organizovanog kriminala i korupcijom čime ćemo morati da se pozabavimo. Zato mi činimo sve što je u našoj moći da promovišemo integraciju i pomirenje među zajednicama; ali, da bi se napredovalo potrebna je dobra volja svih strana“.

Kako komentarišete ulogu međunarodne zajednice na Kosovu?

“Svedoci smo toga da se prisustvo Ujedinjenih nacija smanjuje. Mandat UNMIK-a jeste produžen prema Rezoluciji 1244, ali se njegova ovlašćenja dosta smanjuju i prebacuju ili na kosovske institucije ili na Evropsku uniju. I naša kancelarija će posle određenog vremena biti zatvorena - onda kada se Ahtisarijev plan potpuno ostvari i budemo videli rezultate ovde na Kosovu. Ono što je preostalo jeste da vidimo da preostale misije EU ovde na Kosovu poguraju Kosovo ka Evropskoj uniji. I, kao što rekosmo, EU će biti prisutna na Kosovu sve dok Kosovo ne uđe u EU. “

A kakva je uloga Beograda?

“Mislim da je veoma važno videti kako će Beograd da odluči da nastavi da se ponaša u vezi s Kosovom. Pred Beogradom je zadatak da odvaga svoj odnos prema Kosovu i odnos prema evropskoj perspektivi Srbije. Region – a tu spadaju i Srbija i Kosovo – dobio je evropsku perspektivu na Samitu u Solunu 2003. godine i zato mislim da bi bilo od obostrane koristi ako bi obe strane imale svakodnevne kontakte i komunikaciju preko granice; ti kontakti bi trebalo da se održavaju za dobrobit naroda sa obe strane.”

Da li to znači da je vaš stav da treba da dođe do pregovora između Prištine i Beograda?

“Mislim da bi to bilo dobro i da bi bilo dobro da ti razgovori budu neka vrsta nadgradnje onoga što su do sada postigle Ujedinjene nacije. Ali, isto tako mislim da bi bilo dobro da Evropska unija učestvuje u tim razgovorima kao pomagač.”

Kada i pod kojim uslovima bi trebalo da dođe do pregovora?

“Gospodin Zanijer, Specijalni predstavnik generalnog sekretara, trebalo bi uskoro da otputuje u Beograd. Evropska unija će otvoriti svoju kancelariju u Beogradu. Posle toga, obe strane trebalo bi same da odluče o kojim temama žele da razgovaraju. Ne mislim da bi bilo realistično misliti da bi kosovske vlasti bile spremne da ponovo pregovaraju o statusnom pitanju. Mislim da bi bilo moguće da se razgovara o mnogim tehničkim pitanjima bez ikakvih predrasuda u odnosu na stav Srbije po pitanju statusa Kosova.”