Feministkinja u duši

„Još od detinjstva nikad nisam mislila da su žene lošije od muškaraca. Moja majka je za mene bila isto toliko jaka osoba kao i moj otac, možda i više. Onda sam dospela u muško društvo hitlerovske orjentacije. Ali ni tada nisam pomislila da muškarci više vrede od žena.“

Kao mlada lekarka 1947 upoznala je u jednoj švajcarskoj bolnici svog kasnijeg supruga, Aleksandra Mičerliha. Do ušiju se zaljubila u oca petoro dece. 1949 dobili su sina Matijasa. Margarete se starala o njemu zajedno sa prijateljicom. Aleksander i Margarete su se venčali tek 1955. Usledile su intenzivne i poslovno plodne godine. Aleksander je u Frankfurtu postao direktor Instituta Sigmund Frojd, a Margarete poznata analitičarka. Oboje su se bavili temom nacizma. U vreme studentskog pokreta objavili su knjigu: “Nesposobnost za žaljenje”. Do danas, klasično delo o temi, zašto su Nemci bili nesposobni da se suoče sa prošlošću.

“Reč je o žaljenju i podsećanju na to zašto je Firer bio toliko voljen. Kako je mogao biti veličan i voljen neko ko se služio parolama i lažima? Ljudi su kroz njega projektovali neku vrstu boga. Idealizovali su jadnog čoveka, tako da je na kraju i postao ono što jeste.”

Margarete se pod sloganom Psihoanaliza i feminizam uključila u raspravu o polovima. Žene su miroljubivije, bila je jedna od njenih teza.

1982 umro je Aleksander Mičerlih. Od tada se Margarete, velika dama nemačke psihoanalize, primirila, što je mnoge iznenadilo. A ona na to kaže:

“Dodjavola. I ova žena koja je uvek bila na njegovoj strani, treba da ode. Otarasili smo se njega, sada je ona na redu. Sigurno sam ljude razjutila izjavom da sam feministkinja. Ali punim srcem sam osećala da to i jesam.”