"Feniks" sleteo na Mars

Sletanja na Mars su izuzetno rizična. U proteklim decenijama polovina od desetak misija bila je neuspešna – više sondi se razbilo, neke su izgubile kontakt sa Zemljom, neke su imale druge probleme.

“Feniks“ je u atmosferu Marsa ušao brzinom većom od 20 hiljada kilometara na čas i u roku od nekoliko minuta morala je biti smanjena na deset – koliko je najviše dozvoljeno za sletanje. U stvari, sonda se spustila brzinom od samo osam kilometara na sat.

Fotografije sa Marsa

Dvadesetak minuta posle sletanja otvoren je sunčani panel, a posle dva sata na Zemlju su stigle prve crno – bele fotografije stena i litica. U Pasadeni su izjavili da je kvalitet fotografija vrlo dobar.

„Feniks“ će najmanje tri meseca tragati u blizini Marsovog severnog pola za tragovima vode. Sonda, koja je koštala 270 miliona evra, bušiće površinu tragajući za ledom ispod nje, odnosno tragovima organskih jedinjenja u ledu. U tom cilju opremljena je rukom-robotom dugom dva i po metra od titana i aluminijuma na čijem kraju su bušilica i lopatica.

Cilj je da se utvrdi da li na Marsu postoje, odnosno da li su postojali, uslovi za život i na osnovu rezultata odlučivaće se o eventualnom upućivanju ljudi na crvenu planetu.