Fiat kao svetski džin ?

Minhenski list Ziddojče cajtung piše o budućnosti Opela:

„Italijanski koncern Fiat želi posle Krajslera da preuzme i Opel. Šef Fiata Serđo Markione razgovaraće o tome u ponedeljak sa ministrom privrede Karl Teodorom cu Gutenbergom i ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom. Markione će izložiti prvi, okvirni plan za preuzimanje Opela. Navodno ne bi bila zatvorena nijedna od četiri fabrike u Nemačkoj, ali ne bi ostale ni iste veličine. Namera Markionea jeste da stvori svetski automobilski koncern koji bi godišnje proizvodio najmanje pet miliona automobila“, piše „Ziddojče cajtung“.

I dalje slaba potražnja

List Nordvest cajtung se bavi sudbinom Krajslera i piše:

„U oduševljenju oko spasavanja Krajslera previđa se činjenica da je potražnja na svetskom tržištu automobila i dalje slaba. U aprilu neki proizvođači prodali su na američkom tržištu i 30 procenata manje vozila nego pre godinu dana. Kako u tim okolnostima stabilizovati (posrnulog) proizvođača? Troškovi izmiču kontroli i o tome mora da vodi računa i Fiat. Italijani preuzimaju deo Krajslera i istovremeno nameravaju da preuzmu Opel. Potpuno je nejasno gde misle da nabave novac kako bi stvorili novi svetski automobilski koncern. Inače, cilj je u redu. Zajedno, Fiat, Krajsler i Opel bili bi dovoljno veliki da opstanu na svetskom tržištu“, piše „Nordvest cajtung“.

List Vestfalenpost piše o proslavi Prvog maja i komentariše govore tim povodom:

„Naravno da je pravednost važna tema, naročito na Prvi maj. I s razlogom ministar finansija Per Štajnbrik ukazuje na sramotno velike razlike u zaradama između običnih zaposlenih i onih koji su na vrhu piramide. Predsednik vlade savezne zemlje Severna Rajna – Vestfalija Ritgers zalaže se za regulisanje finansijskih tržišta što je odavno trebalo učiniti. Međutim, u mnogim govorima primećuje se bespomoćnost. Više je pitanja nego odgovora, naročito kod predsednika sindikata Zomersa. Njegova ideja o prinudnom porezu za superbogate mami aplauz. Ali – sa koliko novca neko postaje superbogat? I gde misli da nađe političku većinu koja bi donela takav zakon? Šefovi manjih preduzeća sigurno nisu siromašni, ali oni novac ne troše za jahte na rivijeri, nego za očuvanje radnih mesta u sadašnjoj krizi“, piše „Vestfalenpost“.

Bundesver i Avganistan

Više listova komentariše pogibiju nemačkog vojnika u Avganistanu. Tako list Štutgarter nahrihten primećuje:

„Saveznu vladu očekuju teška vremena: ona biračima do danas nije pošteno i do kraja objasnila smisao misije (pripadnika Bundesvera u Avganistanu). Utoliko će Nemcima biti teže da prihvate smrt njihovih vojnika koje je u Avganistan poslao parlament“, piše list „Štutgarter nahrihten“.

O istoj temi list Noje Rur Noje Rajn cajtung piše:

„Svakodnevno je četiri hiljade pripadnika Bundesvera u Avganistanu izloženo smrtnoj opasnosti. Sve češće u domovinu odatle stižu kovčezi pokriveni zastavom. Dakle, povući se iz Avganistana? Anketa bi pokazala da je većima za povlačenje, možda zato što ne shvata kakav je ogroman zadatak pred nemačkim vojnicima. Oni grade mostove i puteve, uređuju škole, obučavaju policajce. S druge strane, 64 godine posle kraja nacističke diktature nemačka armija ponovo je usred rata. Ali, to je rat za vrednosti, za ljudsko dostojanstvo i slobodu. To je sukob ne sa islamom, nego sa teroristima koji nikada neće shvatiti značaj mirnog suživota različitih kultura i vera“, piše list „Noje Rur Noje Rajn cajtung“.

Manevri i poverenje

Povodom manevara NATO u Gruziji list Merkiše odercajtung piše:

„Teško je shvatiti zašto NATO mora da organizuje manevre ni godinu dana posle rata u kavkazkoj republici. Jedino ako ne želi Moskvi da pokaže snagu, jer Kremlj nastoji da učvrsti pozicije u tom području. Prvo je priznao separatističke gruzijske pokrajine Južnu Osetiju i Abhaziju, a sada je predsednik Dmitrij Medvedev potpisao sporazum na osnovu koga će ruske snage obezbeđivati sledećih pet godina njihove granice. Ugovorom o primirju predviđeno je, zapravo, njihovo povlačenje.

Jedno je jasno: Moskva se oseća ugroženom približavanjem Zapada bivšim sovjetskim republikama. I EU i NATO nastoje da uspostave tešnje odnose sa zemljama kao što su Gruzija ili Ukrajina. Manevri su podjednako loša poruka kao i kršenje međunarodnih ugovora. Poverenje se tako ne stvara“, upozorava list „Merkiše odercajtung“.

Autor N. Briski

Odgovorna urednica: D. Roščić