Fijat bi da zatvori jedan pogon Opela

Šefovi Fijata predstavili su juče (4.5.) u Berlinu plan preuzimanja Opela. U slučaju da se to dogodi - pogonu u Kajzerslauternu preti zatvaranje, najavio je šef Fiata Serđo Markione prilikom susreta sa ministrom nemačke privrede Karlom Teodorom Gutenbergom. To bi pogodilo 3.300 zaposlenih. Za tri druga proizvodna pogona u Riselshajmu, Bohumu i Ajzenahu sigurno je da bi opstali, ali garancije za posao nema, piše Zidojče cajtung.

Ministar privrede Gutenberg posle sastanka sa Markioneom rekao je da je „koncept interesantan“, ali da mora biti do detalja proveren. U slučaju preuzimanja Fijat bi zadržao marku Opel i tri pogona za završnu montažu. Prema viđenju Italijana, objasnio je ministar, postoji potreba za konsolidacijom. Kajzerslautern bi mogao biti pogođen - u pogonima Opela u ovom gradu proizvode se motori. Šef Opela u Kajzerslauternu Alfred Kingel i pokrajinska vlada Rajnland Pfalca najavili su žestoki otpor protiv Fijata.

Novi siromasi u Nemačkoj

Oko milion ljudi u međuvremenu svakodnevno odlazi po porciju hrane u takozvane narodne kuhinje. Zbog finansijske krize biće ih još mnogo više, rekao je u intervjuu za Špigel onlajn, Gerd Hojzer, šef pomoćnika u javnim kuhinjama, koji o novim siromasima i podeli u društvu kaže da ga privredna kriza ne plaši, ali je učinila da postane nesiguran:

„Privredni razvoj se više ne može predvideti, prognoze više nisu pouzdane. Samo jedno je jasno: broj nezaposlenih će značajno porasti, a sa njim i broj ljudi koji će zavisiti od naše pomoći.“

Hojzer je rekao i da su ranije u javnoj kuhinji jeli pre svega beskućnici. Danas su to prvenstveno porodice sa decom - ljudi koji rade puno radno vreme, ali njihova zarada nije dovoljna da se prehrani porodica. Od obroka u javnim kuhinjama zavisne su samohrane majke, i sve veći broj starih.

Vraćanje u mladost sa Titom

Hiljade turista iz Slovenije svake godine dolazi u Beograd u potrazi za tragovima bivšeg jugoslovenskog diktatora. Već godinama, Slovenci su u vrhu liste statistika turističke organizacije Beograda. U 2007, registrovano je 75.000 noćenja Slovenaca u Beogradu. Time Slovenci prednjače u odnosu na posetioce iz Crne Gore, Bosne i Nemačke, piše u reportaži Frankfurter algemajne cajtunga.

I dok Crnogorci, srpski Bosanci i gastarbajteri iz Nemačke po pravilu dolaze iz porodičnih ili poslovnih razloga, Slovenci su u najvećem broju turisti. Mladi Slovenci dolaze uglavnom na doček Nove godine, jer smatraju da Beograd zrači velikom energijom.

Slovenačka nostalgija dobro je unovčena kroz turistički paket „Sa maršalom Titom“, koji je rasprodat već mesecima unapred. Putnici stižu „Plavim vozom“ sa četvoro spavaćih kola, vagon restoranom i tri salona - kojim je Tito putovao svojom zemljom.

Nakon smrti, „Plavim vozom“ su preneti i njegovi posmrtni ostaci iz Ljubljane u Beograd. Danas slovenački turisti u vozu mogu da posete Titov radni prostor ili koriste vagon za prijem, što izaziva oduševljenje.

Gostima su na usluzi i neki od bivših Titovih saradnika. Na primer njegov bivši šofer. Svi su kostimirani, a glumac u beloj maršalskoj uniformi, u ulozi Titovog dvojnika, dočekuje dame i galantno im ljubi ruke.

Jedina koja u tome ne učestvuje, jeste Titova udovica Jovanka Broz. Za starije generacije koje su doživele Jugoslaviju, program se nudi na Srpskohrvatskom, a za mlađe posetioce koji ovaj jezik više ne razumeju, komad se izvodi na Engleskom jeziku.

„Uspeh našeg programa je u tome što je apolitičan. Mi se sećamo naše zajedničke istorije" kaže bivša Titova pionirka Tanja Bogdanov iz agencije „Vekol Tours“. Klijentela gospođe Bogdanov putovanjem u Beograd, kupuje povratak u svoju mladost, vreme kada je život bio pred njima, kada išijas još nije bio bolan i kada su slučajno živeli u zemlji koja se zvala Jugoslavija.

Pripremila: Vesna Čolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković