Filipini se bude

Na samo četiri kvadratna metra rasporedila je svoju robu. Ninja Santjago je vlasnica takozvane prodavnice Sari-Sari, koja se nalazi na oko dva sata vožnje od glavnog grada Filipina, Manile. Ta mlada žena, u srednjim tridesetim godinama ponosna je na svoju prodavnicu koja se nalazi u blizini jedne veoma prometne ulice. U suštini to je jedan tamni sobičak. Zemljani pod, nekoliko starih drvenih polica na kojima stoje limenke i supe od testenine. Kasa je jedna plastična tacna. Ali tako ta žena prehranjuje svoju porodicu i pomaže bolesnom ocu. „Započela sam samo s jednom tacnom, na koju sam stavila nekoliko proizvoda i prodavala ovde, ispred kuće“, kaže Ninja i pokazuje na jedan tamni ćošak. Njena početna investicija za robu iznosila je oko 40 američkih dolara.

Šampon u kesicama

Na Filipinima ima skoro milion takvih majušnih prodavnica. U njima mogu da se kupe svakodnevne potrepštine i to u veoma malim količinama. Jer kupci su uglavnom siromašni Filipinci. Oni šampon ne kupuju u bočicama već u kesicama čiji je sadržaj dovoljan za jedno pranje kose.

Veliki lanci supermarketa za sada oklevaju da otvore filijale u seoskim regionima Filipina. Infrastruktura još nije zadovoljavajuća, a i kupovna moć je ograničena. To, međutim, brzo može da se promeni. Prema rezultatima jednog istraživanja savetodavnog preduzeća IHS, prihodi po glavi stanovnika će sa trenutnih 2.800, porasti 2024. godine na 5.800 američkih dolara. Filipinska privreda je, naime, jedna od najbrže rastućih ekonomija jugoistočne Azije. Oko pet odsto rasta očekuje se samo tokom ove godine, a dobri su izgledi i za narednu.

„Socijalna preduzeća“ podstiču socijalne promene

Ipak, taj rast je jednostran jer siromaštvo se u toj zemlji za sada uopšte ne smanjuje – 28 odsto stanovništva važi kao siromašno, deset miliona ljudi je nezaposleno ili radi samo povremeno. Broj stanovnika od oko 100 miliona i iz godine u godinu raste, stalno u proseku za dva miliona.

Bam Akino je od senator na Filipinima. On potiče iz jedne od velikih porodica političara u toj zemlji. Dočekao nas je u svojoj kancelariji u Manili. Taj 37-godišnjak je najmlađi od 24 senatora, ali njegove ideje već su podigle dosta prašine. On se zalaže za to da vlada podržava tzv. socijalna preduzeća. Akino je pre nego što je preuzeo političku funkciju i sam osnovao jedno socijalno preduzeće, s kojim je želeo da podstakne društvene promene.

Borba protiv siromaštva

„Ovde na Filipinima smo toliko toga već pokušali i zato uvek ističem da stara rešenja ne funkcionišu. Zato te probleme i imamo još uvek, jer svi pokušaji da se oni reše do sada nisu funkcionisali. Potrebna su nam nova rešenja, kako bi se uhvatili u koštac sa problemima. U to spadaju socijalna preduzeća, jedinstven lanac snabdevanja koji će dopreti do svih i preduzeća koja uključuju sve“, kaže Aquino i dodaje da se njegovo preduzeće zove Hapinoj. Nakon izbora za senatora, firmu je predao svom partneru. U okviru njega posluje oko 30.000 prodavnica Sari-Sari.

Bam Akino i Mark Ruiz su osnovali Hapinoj pre sedam godina kako bi pomogli vlasnicima malih prodavnica. Za njih organizuju obuke u okviru kojih ih uče sve o izboru proizvoda, marketingu i objašnjavaju im kako da vode knjige. Vlasnici prodavnica mogu i da dobiju mini kredite. Na taj način oni mogu da opstanu i da na taj način mnogim porodicama osiguraju prihode. Zarada koju Hapinoj ostvari, ponovo se investira i prosleđuje dobrotvornoj organizaciji. Ne radi se dakle o profitu, već o obezbeđivanju prihoda za siromašne. To je koncept socijalnog preduzeća.

Ekonomski rast za kompletno stanovništvo

Akino ističe da je cilj tog koncepta da celokupno stanovništvo ima koristi od ekonomskog rasta. Pritom on govori ne više kao preduzetnik, već kao političar: „Ako rast ne bude uključivao celokupno stanovništvo, od njega će profitirati samo nekolicina, a to za Filipince nije prihvatljivo.“

I prodavnica Ninje Santjago pripada preduzeću Hapinoj. On je uz njihovu pomoć već završila nekoliko kurseva i naučila kako da nabavlja dobre proizvode. Nedavno je kupila čak i veliki frižider, tako da sada može da prodaje hladne sokove koji su veoma traženi tokom vrelog filipinskog leta. Njeni prihodi su se poslednjih godina utrostručili i sada iznose oko 200 evra mesečno. Od tog novca ona svome ocu može platiti liječničke preglede. U komšiluku ona već važi kao uspešna preduzetnica.