Film, bes i dogme

Ljutnja i bes mogu da budu spontani. Ali oni mogu da imaju svoje uzroke i u prošlosti, da se hrane iz tradicija koje sežu duboko u istoriju. Svesno ili nesvesno, tako se i demonstranti na aktuelnim protestima protiv filma „Nevinost muslimana“ identifikuju sa poimanjem islama koje velikim delom seže u 19. vek.

Nemački islamolog Tomas Bauer u svojoj knjizi „Kultura ambigviteta. Jedna drgačija priča o islamu“ (Die Kultur der Ambiguität. Eine andere Geschichte des Islams), religijski ekstremizam opisuje kao posledicu zapadnog imperijalizma. Kad su Francuzi početkom 19. veka zaposeli Alžir, Liban i Siriju, a Britanci Egipat i palestinsko područje, pokorili su te regije ne samo politički, već i kulturološki. Njihov pogled na svet je bio da su tamošnji stanovnici – ljudi druge klase. Pod pritiskom novih društvenih okolnosti, piše Bauer, i islamski učenjaci tako pretvaraju njihovu dotada otvoreno strukturiranu religiju, u jednu čvrstu dogmatsku tvorevinu.

Šerijat želi da reguliše svaki aspekt života muslimana

Sve to ima za posledicu promene i u drugim područjima, van religije – na primer u zakonodavstvu, takozvanom šerijatu, koji povezuje religijske i pravne dimenzije, ukazuje bonski sociolog i pravnik Verner Gephart. On objašnjava da šerijat u islamskom svetu reguliše „ne samo religijske i pravne norme, već i one iz svakodnevnog života, ili pak modna pravila, običaje, moralna načela...“ To stvara određene probleme, dodaje Gephart, jer šerijat tako postaje ideološki sistem koji polaže pravo na to da reguliše svaki aspekt života.

Svoju moć bazira na tome da se poziva na izvor koji se ne može pobiti: božju objavu, objašnjava taj sociolog. Usto dolazi i protivljenje konzervativnih teologa da dopuste moderno, istorijski argumentovano shvatanje Kurana.

Niko to nije jače osetio na sopstvenoj koži od egipatskog reformski-orijentisanog teologa Nasr Hamida Abu Zaida, koji je preminuo u julu 2010. Pre svoje smrti, on je za DW govorio o tome zašto se moderno shvatanje islama tako teško probija: „Ta metoda ugrožava moć religijskih autoriteta, i to dramatično. Jer moderna metoda daje pojedincu veće mogućnosti tumačenja religijskih spisa i to na manje dogmatičan način.“

Ko će da se usudi da potpiše peticiju za ukidanje božjeg zakona?

Na taj način dogmatsko shvatanje Kurana, a takva je na primer praksa na poznatom univerzitetu Azhar u Kairu, i dalje ima uticaja na mnoge muslimane. Još uvek je mali broj onih koji se protive religijskim dogmama islama. Jedan od onih koji se protiv dogmatskim shvatanjima je i sirijski filozof Zadik Al-Azm:

„Katkad se na Bliskom istoku mora izabrati hoćete li da živite pod ratnim pravom vojske ili ratnim zakonima islamista. Za mene je stvar jasna: ja želim da živim pod ratnim pravom vojske, jer tako bar mogu da potpisujem peticije da se to ratno pravo ukine. Ali ko bi se uopšte usudio da pod islamistima potpiše peticiju za ukidanje božjeg zakona?“

U nekim vodećim arapskim listovima proteklih dana je jasno naznačena povezanost teoloških, političkih i psiholoških problema. Međutim, s obzirom na slabo razvijenu čitateljsku kulturu, tim društvenim dijagnozama će biti potrebno dosta vremena da pronađu svoj put do šire javnosti.

Autorke: Kersten Knip / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković