Filmovi o Hitleru i dalje privlače brojnu publiku

Osim toga film je predložen za Oskara u konkurenciji za najbolji strani film. Paralelno je ponovo probudjeno interesovanje za prvi film koji je snimljen o Hitleru pod nazivom „Veliki diktator“ sa Čarlijem Čaplinom u glavnoj ulozi. Delo nastalo 1940 je nedavno restaurirano i 30 decembra će početi da se prikazuje u nemačkim bioskopima u originalu, dakle na engleskom sa titlom na nemačkom. Dobar povod, da se načini osvrt na prikazivanje Hitlera u filmovima.

"Diktator Hinkel vlada gvozdenom pesnicom- Pod simbolom dvostrukog krsta ukinute su sve slobode i sloboda govora. Može se čuti samo glas Antona Hinkela. I dok Hinkel drži zapaljive govore, da bi se malo rashladio on sebi u pantalone sipa čašu vode. "
Bilo je to prvo i sigirno jedno od najboljih prikazivanja Hitlera na filmu. Čarli Čaplin je 19939. te godine pristupio relativno neopterećen. Kasnije je Čaplin ispričao, da je
tada znao o prave razmere zločina u koncentracionim logorima, ne bi u filmu mogao da se izruguje sa zločinačkim ludilom nacista. Slično se može reći i za film "Biti ili nebiti " od Ernsta Lubiča koji je snimljen 1941.ve. Začudjujuće je da
su komedije o Hitleru i o njegovom režimu ostavile tako trajan utisak i da se još i danas prikazuju. I mjuzikl "The Producer - Proleće za Hitlera" koji je Mel Bruks snimio 1968.me, već godinama se uspešno izvodi na Brodveju. Koliko je teško filmsko obračunavanje sa Hitlerom, ako nije reč o komediji, pokazuju brojni primeri: G. W. Papst u filmu "Zadnji akt" iz !955 opisao je Hitlerove poslednje dane u kancelariji rajha. Njemu su prebacivali da u filmu postoji isuviše izmišljenih scena, pa zato nije mogućna bliža moralna i politička odrednica. U sedamdesetim godinama diktatoru je posvećena nekolicina filmova. Dokumentarni film "Hitler jedna karijera" od Joakima Festa, kritika je dočekala primedbama da je reč o opasnom pojednostavljivanju, koje od Hitlera pravi sumnjivu zvezdu. " Slično je prošao i Hans Jirgen Siberberg, koji se iznurio radeći na sedmočasovnom monumentalnom delu o Trećem Rajhu pod nazivom "Hitler, film iz Nemačke". Istina, ovaj film je dobio pohvale za umetnički pristup, ali i ocenu da je kao celina bio isuviše polemičan i teško pristupačan.. Ni produkcije iz drugih zemalja nisu mnogo bolje prošle. Samo je Kristof Šlingenzif izbegao opsežne kritike za svoj film "100 godina Adolfa Hitlera, zadnji dani u bunkeru", jer u njemu u stvari nije ni pokušao da prikaže pravu istinu.U filmu Udo Kir koji igra Hitlera prazni flaše vina, ubrizgava sebi morfijum, golom zadnjicom seda u kantu sa bojom, da bi na kraju ovekovečio na zidu ono što mu je najvrednije. Svoju zadnjicu. Ove godine konačno Bernd Ajšinger kao producent i Oliver Hiršbigel kao reditelj, odvažili su se, da u filmu "Untergang" u prevodu "Propast" prikažu Hitlera koji nije samo terorisao svet, već se od njega osećao i izdanim". Hiršbigelu je doduše uspelo da Hitlera prikaže kao slojeviti karakter. Tome je najviše doprineo glumaca Bruno Ganc u svom tumačenju Hitlera.. Ali pošto se u filmu korektno prikazuje mnogo ljudi koji se u bunkeru i oko njega kreću, gubi se koncentracija na glavne likove. Nezavisno od toga Oliver Hiršbigel veruje da njegov pokušaj obrade prošlosti korenspondira sa početkom Nove ere.
"Mi se sada, 60 godina kasnije, nalazimo na jednoj tačci, gde
se kao narod moramo odlučiti: Ko smo mi u stvari? Šta je naš identitet? Za šta se zalažemo, i šta je to čime se možemo ponositi? Dosta je toga. Ja imam osećaj da je film samo prvi podstrek. Ako se to ne dogodi mi ćemo potonuti u močvari jevtine zabave i neizmerne samodopadljivosti."

Bernd Zobola