Filmovi „preporučljivi“ za decu

„Šta sve deca smeju da gledaju u bioskopu i na televizijskim programima?“ – pitanje je koje postavlja dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. List se poziva na istraživanje nedeljnika Frankfurter algemajne zontagscajtung o radu komisije zvane Dobrovoljna samokontrola filmske industrije, koja određuje starosne granice za filmsku publiku. U Nemačkoj su standardne starosne granice 6, 12, 16 i 18 godina. Pomenuto istraživanje je pokazalo da mnogi filmovi odobreni za prikazivanje grupi od 12 godina naviše sadrže vulgarne dijaloge, brutalno nasilje, pornografiju i perverzne seksualne sadržaje.

Navedeni su i primeri: u filmu „Tuđi sin“, prikazana je autentična priča o zločincu koji decu masakrira sekirom. U filmu „Život Dejvida Gejla“ jedna uvezana gola žena, sa plastičnom kesom na glavi, uzalud se bori za život. U filmu „Elementarne čestice“ prikazane su seksualne orgije, a u filmu „Lovac na zmajeve“ jedan dečak je silovan, muškarac i jedna žena su kamenovani, teku potoci krvi. S druge strane, stari Hičkokovi filmovi „Psiho“ i „Ptice“ odobreni su za gledanje tek od 16 godine, baš kao i „Ajkula“ Stivena Spilberga.

Iz toga je proistekla i optužba da pomenuta Komisija radi u interesu filmske industrije. Sada je optužena strana uzvratila udarac. Najpre već čuvenim argumentom da su scene o kojima je reč „izolovane iz konteksta“ te da se filmovi „proveravaju kao celovita dela“. Komisija se posebno pobunila zbog negativne ocene odluke da se film „Šindlerova lista“ prikazuje već i deci od 12 godina, jer, kako prenosi, da je granica podignuta na 16 godina, mlađim ljudima bi bila uskraćena mogućnost da se intelektualno i emotivno približe zločinima nacizma. Osim toga, Komisija smatra da „jasna vizualizacija i verbalizacija služi pojašnjavanju podele na dobro i zlo“. S druge strane, „nasilje se ne odobrava kada je samo sebi cilj“, a „seksualnost nije za mlade ukoliko su uloge polova u filmu prikazane diskriminatorski, ili su u filmu vidljive predrasude prema homoseksualnosti“.

Kreativnost niče iz dosade

S druge strane, list Zidojče cajtung, bez ikakvih asocijacija na ovu temu, konstatuje: „Nemačke televizijske stanice su postale vrlo uspešne u pravljenju programa koji je dosadan njihovim gledaocima. Naučnici su se, međutim, zapitali šta dosada izaziva u čoveku i došlo do zaključka da ona možda podstiče potragu za novim idejama. „Deci je potrebna dosada da bi postala kreativna“, citira list jednog hamburškog naučnika, koji dodaje da tek iz dosade deca počinju ozbiljno da razmišljaju o tome šta bi sa sobom. Jedan drugi naučnik primećuje da se „dosađujemo kada ne vidimo nikakvo značenje u onome što činimo“, a to nas može primorati da učinimo odlučujući korak u pravcu traženja novog posla, stana ili čak – partnera.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević