Filmska adaptacija „Budenbrokovih“

Režiser Hajnrih Breloer važi za specijalistu kada je reč Tomasu Manu. Njegovo trilogija koju je uradio za TV - „Manovi, roman veka“ doživeo je veliki uspeh. Međutim, taj 67-godišnjak, do sada se prevashodno bavio dokumentarnim filmom. „Budenbrokovi“ je njegov prvi igrani film.

Tokom prvih 60, od ukupno 152 minuta filmske adaptacije čuvenog romana Tomasa Mana, sve se vrti oko Žana Budenbroka, glave ugledne porodice i uspešnog trgovca žitaricama iz Libeka. Kraj stare i početak nove epohe u privredi i trgovini 19. veka je jedna od centralnih tema u filmu. Režiser Hajnrih Breloer kaže da su se za vreme snimanja filma dešavale neobične paralele na liniji scenario i svakodnevnih vesti sa radija.

„Truli krediti, treba nam keša, nemojte me pustiti da propadnem, produžite rokove, platiću vam sutra 20 odsto… To su razgovori između bankara koje su tokom snimanja filma prenosili mediji. A u filmu, prevarant Grinlih i njegov isti takav bankar Keselmajer, koji su konzula prevarili lažiranom brojkama u poslovnim knjigama i tako ga upropastili, deluju kao američka banka ’Liman braders’.“

Kontrasti ondašnjeg i savremenog sveta

Kao Tomas Man u romanu, tako i Hajnrih Breloer u filmu suprotstavlja hladni, naizgled zdravo-razumski poslovni svet kontrastu emocionalnog sveta pozorišta, umetnosti. Žanovi sinovi .Tomas i Kristijan Bundebrok su simboli ta dve suprotnosti. Kristijan je, za razliku od Tomasa, celog života fasciniran mračnim, tajanstvenim sferama umetnosti.

Režiser BreIoer se bavi i očajnim pokušajima ćerke, Toni Bundebrok, da nađe čoveka svog života. Armin Miler Štal koji glumi Žana Budenbroka, o temi brak u građanskim krugovima i liku koji igra kaže:

„Taj lik je Prus, koji svoju ćerku hoće dobro da uda za poslovnog čoveka. Ćerka trgovca treba da se uda za trgovca. I čitav njegov plan, njegove želje čestitog građanina, sve je to isto kao danas.“

Delimično uspela adaptacija

„Budenbrokovi“ je roman koji je 26-godišnjem Tomasu Manu 1901. godine doneo senzacionalan uspeh. Brzo se svrstao u klasike. Očigledno da i danas može da izazove oduševljenje kod mlade publike.

„Priča koja prati generacije, njihove snove o budućnosti, sudbine, preokrete… Na kraju suočavanje sa sobom. Čoveče pa ti nisi ostvario toliko svojih snova, uopšte ih nisi ni sledio, ti si postao žrtva svog vremena…To je prava tema Budenbrokovih, to je suština. To je nešto veličanstveno, to je nešto veoma driljivo“, kaže August Dil koji u filmu glumi Kristijana Budenbroka.

Uprkos svemu, Breloreov film je samo delimično uspela adaptacija romana. Sniman je većinom u studiju, scenografija i kostimi su odlični, a Armin Miler Štal, Iris Berben, Mark Vaške, August Dil i Džesika Švarc briljiraju u glavnim ulogama.

Budenbrokovi nije uspeo film, jer kao i mnoge adaptacije, pada u zamku pokušaja da u celini prikaže jedan veoma obiman tekst. Ima podužih delova kada se samo smenjuju dramatični vrhunci. A to ide na uštrb psihologije i izražajnosti karaktera. Brelorovi Bundebrokovi je zanatski pošteno odrađen film, međutim dramaturški prilično dosadna adaptacija, bez ikakvih iznenađenja.