Finansijska kriza istorijskih razmera

I zaista, svet je suočen sa finansijskom krizom istorijskih razmera - tako nešto događa se jedanput u životu. Pritom je neizvesno da li će svi paketi koji su pakovani proteklih dana zaista dugoročno stabilizovati svetska finansijska tržišta, jer trenutno nema najvažnijeg vezivnog tkiva celokupnog sistema - poverenja.

U toj situaciji svi su postali štedljivi - odmor što bliže i što jeftinije, novi auto može da sačeka, a i stari kompjuter poslužiće još neko vreme. Tako se ponašaju i građani, i preduzetnici.

I dalje finansijska, a ne privredna kriza

Pad koji se beleži u zapadnim privredama, uključujući nemačku, zapravo je očekivan, mada je činjenica da finansijska kriza ima posledice po takozvanu realnu privredu. Ali, višenedeljne pauze u nemačkoj automobilskoj industriji dogovorene su odavno, jer je poznato da posle rekordne prodaje neizbežno sledi manja potražnja.

I mašinogradnja je izuzetno dobro poslovala, i tamo znaju da će porudžbina biti manje. Međutim, knjige narudžbina dovoljno su pune da se može preživeti i duži period manje tražnje. Osim toga, mnoge sirovine i nafta su pojeftinili.

U toj situaciji besmisleni su pozivi da država donese programe podsticanja privrednog rasta, mada bi, naravno, vlada morala da pokaže hrabrost koju je pokazala u rešavanju finansijskih problema. Ona bi morala da deluje anticiklično i, na primer, smanji porez na višak vrednosti za tri procenta. On je za toliko povećan pre dve godine u vreme privrednog buma i sada, kada se ionako odustalo od uravnoteženog budžeta do 2011. nekoliko milijardi evra više ili manje ne znače mnogo.

Važnije je podstaći privatnu potrošnju i javne investicije. Ako se ništa ne preduzme to će, na kraju, poreske obveznike koštati isto kao da su usvajani neki konjunktrni programi.