Finansijska ucena za Palestince
4. januar 2018.
Ovaj tvit predsednika SAD imao je jasnu poruku: „Nije samo Pakistan taj kojem dajemo milijarde dolara ni za šta, već i mnoge druge zemlje“, poručio je Donald Tramp. „Na primer, Palestincima plaćamo STOTINE MILIONA DOLARA godišnje, a zauzvrat ne dobijamo ni priznanje ni poštovanje. Oni neće ni da pregovaraju sa Izraelom o toliko potrebnom mirovnom sporazumu. (…) Ali ako Palestinci više nisu spremni da razgovoraju o miru, zašto bi im mi ubuduće davali toliki novac?“
Palestinci su tu primedbu doživeli kao pretnju – i odmah reagovali. Radikalni pokret Hamas govori o „jeftinom, političkom pritisku“. S obzirom na raspravu koju je prošlog meseca pokrenuo Tramp, da se Jerusalim proglasi za glavni grad Izraela, Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) je istakla da ne želi da se potčini finansijskom diktatu. „Jerusalim i njegova sveta mesta nisu na prodaju, ni za zlato, ni za srebro“, poručio je portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.
- pročitajte još: Junakinja ili provokatorka?
Slično razmišlja i Muhsin Abu Ramadan, humanitarac iz Pojasa Gaze. „Tramp je jedna bezobzirna osoba koja se ne zalaže za politička rešenja, već novac zloupotrebljava kao instrument za političku kontrolu“, kaže Ramadan za DW. Ali svojim tvitom Tramp je pokazao da ne vodi računa ni o Izraelu. „Jer i tamo je važna stabilnost u palestinskim oblastima. Ukoliko je ne bude bilo, to će uticati i na Izrael“, dodaje naš sagovornik.
Ukidanje pomoći imalo bi teške posledice
Trampova pretnja će znatno zaoštriti situaciju na Bliskom istoku, očekuje sociolog Ginter Mejer, direktor Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu. Pretnja bi, ukoliko se sprovede, imala dramatične posledice za palestinske autonomne oblasti.
- pročitajte još: Bliski istok ostaje opasno krizno žarište
„Prekid plaćanja pre svega bi pogoršao ekonomsku situaciju. Amerika je sa preko 370 miliona dolara u 2016. godini bila glavni finansijer Organizacije UN za pomoć palestinskim izbeglicama. Ukoliko se glavni finansijer programa pomoći – za škole, medicinsko zbrinjavanje i socijalne programe – povuče, onda je to težak udarac za Palestince“, ocenjuje Mejer u razgovoru za DW. Manjak novca, kaže on, neće moći da nadomeste drugi finansijeri poput evropskih država.
Palestinske autonomne oblasti su u velikoj meri zavisne od finansijske podrške. Najviše novca, pored SAD, daju Evropljani. Institucije i zemlje članice EU 2015. godine su isplatile oko 837 miliona dolara. Od toga je Nemačka dala 92 miliona. Najveća finansijska podrška iz arapskog sveta dolazi iz Saudijske Arabije sa oko 240 miliona dolara godišnje. Ujedinjene nacije su 2015. godine preko svoje agencije UNRWA, izdvojile oko 453 miliona dolara za autonomne oblasti. Ukupna pomoć 2015. godine je iznosila 1,8 milijardi američkih dolara.
Ali bez obzira kolika je suma, novcem se tek može ponešto olakšati palestinska svakodnevica u izolovanoj Gazi i obezbediti opstanak autonomnih oblasti. „U suštini opstanak, kako Pojasa Gaze, tako i Zapadne Obale, bez strane pomoći ne bi bio moguć, s obzirom na masovna ograničenja i neprestane napade od strane Izraela“, kaže Ginter Mejer.
Podrška slabi već godinama
Međutim, finansijska podrška autonomnim oblastima već godinama vidno slabi. Samo u periodu od 2014. do 2015. godine smanjena je za 614 miliona dolara. Razloga je mnogo. Niz zemalja smanjilo je budžet za razvoj i saradnju.
Pored toga, poslednjih godina u središtu su se našla neka druga globalna žarišta – pre svega humanitarna kriza koja nastala zbog rata u Siriji. Sukob na Bliskom istoku za mnoge je u drugom planu. Na smanjenje finansijske podrške uticala je i teška situacija u Iraku, kao i katastrofalna situacija u Jemenu.
- pročitajte još: Tramp - daljinski pored nuklearnog koferčeta
U SAD se već godinama smanjuje finansijska pomoć za Palestince. Tome je dobrim delom doprineo i rad proizraelskih lobista, dodaje Mejer. Istovremeno su i Palestinci premalo učinili kako bi podstakli spremnost zemalja da im pomognu. „Izostanak reformi na Zapadnoj Obali pod vladom PLO na čelu sa Abasom, izostanak izbora i nedostatak demokratije uticali su na to da pojedine zemlje više nisu spremne da pomažu kao nekada“, objašnjava Mejer.
Ukoliko Tramp zaista učini to što je zapretio i smanji finansijsku pomoć ili je potpuno ukine, to bi moglo da pokrene nove diskusije. Onda će jedni govoriti o „neophodnom pritisku“, a drugi o „političkoj uceni“.