Finansiranje kulture tokom krize

U Nemačkoj se 90 odsto kulturnih potreba podmiruje iz državnog budžeta, a polazne osnove za finansiranje su bitno bolje od drugih zemalja. Nema kašnjenja honorara i doprinosa, mada, mnogi u Srbiji bi se začudili kada bi saznali da honorari za „izvođače umetničkih radova“ nisu tako visoki, a posebno su pogođeni glumci i operski pevači. Naravno, drugačiji je i način oporezivanja, tako da se glumcima čak ni ne isplati da istovremeno glume u više projekata.

Ministar kulture Bernd Nojman, u Nemačkoj javnosti je poznat kao vrlo oštar borac kada je reč o finansiranju kulture. Za vreme njegovog mandata budžet za kulturu je nekoliko puta povećan. Nojman javno govori o tome da mu u obezbeđivanju novca za kulturu pomažu političke veze i izgrađen integritet u tim krugovima.

„Kultura je važna i tako će i ostati“

Kada govorimo o finansiranju kulture nikako ne možemo izbeći pitanje do koje mere svetska finansijska kriza utiče na kulturnu scenu. U tom smislu zadivljuje svest koja u Nemačkoj postoji kada je reč o važnosti kulture. Bundestag je nedavno raspravljao o mogućim posledicama svetske krize na kulturu. Postoji inicijativa da kultura kao državni cilj bude unesena u ustav. Iskusni borac, Nojman, kaže:

„Meni je mnogo važnije da se koncentrišem na konkretan posao. Ja znam da je kultura važna i da će takva i ostati.“

Sve više se zapaža tendencija da se na čelna mesta državnih kulturnih institucija postave političari i menadžeri jer se sve više pokazuje neophodnost njihovih kompetencija u vođenju kulturnih ustanova.

Kriza pogađa i kulturu

Zbog smanjene platežne moći građana, preporučuje se da se smanje cene karata za bioskop jer se pretpostavlja da će nemački građani u vremenima krize više ići u bioskope. I inače se može primetiti da u vremenima krize nemački film beleži bum kakav nije viđen još od vremena Fasbindera. Nemački filmovi izdigli su se iz dugogodišnje stagnacije, ponovo komuniciraju sa svetskim tržištem, a bioskopske dvorane su pune. Nemački ministar kulture Bernd Nojman kaže da filmska industrija predstavlja važan privredni faktor:

„Subvencije za unapređivanje filmske industrije, u koje je u poslednje tri godine uloženo 180 miliona evra, neće se smanjivati. Filmski stvaraoci veoma optimistično gledaju u budućnost.“

I pored krize, hale za mjuzikle su prepune, publika rado za kartu izdvaja od 60 do 80 evra. U ovoj branši bitan je doprinos privatnih menadžera i novca. Pojedine menadžerske kuće na mjuziklima godišnje zarađuju 300 miliona evra, od toga 50 miliona ulažu u nove projekte. Kada je reč o muzejima i likovnoj umetnosti nedostatak novca i smanjena prodaja najbolje se mogla videti na upravo održanom sajmu umetnosti Art Kolonj.

Autor: Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković