Flat rate Tax

Jedinstvena poreska skala, bez rupa u zakonu omogućava državi da proširi osnovu za ubiranje prihoda, dok poreska stopa može biti niža. Profesor Vinifred Fuest iz Instituta nemačke privrede u Kelnu smatra da je osnovna ideja Flat Rate Tax fascinantna:

«Rupe u poreskom zakonu koje danas postoje , mada su sve redje,d uvek idu na ruku odredjenoj grupi. I to je nepravedno. Ali ako se rupe u zakonu zapuše i proširi se poreska osnovica, država će sa manjim poreskim stavkama ubirati prihode iste visine.»

U Srednjoj i Istočnoj Evropi poslednjih godina dogodio se pobedonosni pohod Flat rate tax. Počelo je 1994. u Baltičkim zemljama; Estoniji i Litvaniji, zatim kasnije u Letoniji, Rusiji, Srbiji, Ukrajini, Slovačkoj, Gruziji, Ruzmuniji, Madjarskoj i Češkoj. Na vrhu liste po visini poreske osnovice sa 33 % je Litvanija, dok Srbija sa 14%, Rusija i Ukrajina sa 13 posto, a Gruzija sa samo 12 % uspešno izlaze na kraj. Fuest kaže:«Iskustva koje su ove zemlje stekle većinom su pozitivna. Na primer u Češkoj postoji jedinstvena poreska osnova koja uključuje i porez na dodatnu vrednost od 19 procenata. U madjarskoj iskustva nisu tako dobra i tamo će nešto morati da se promeni, razmišlja se o povećanju poreza. Pri tom treba biti fer i reći da je većina zemalja u kojima je uveden flet rejt teks manji prihod nadoknadjen povećanjem poreza na dodatu vrednost, kaže Vilfrid Fuest iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu. U većini ovih zemalja porez na dodatu vrednost prelazi 20 procenata, dok je u Nemačkoj povećanje od 3 procenta sa 16 na 19 posto izazvalo pravu buru negodovanja.

Takodje u Nemačkoj se o uvodjenju jedinstvene stope oporezivanja, uoči poslednjih parlamentarnih izbora vodila žestoka diskusija. Profesor Paul Kirhof iz Hajdelberga predložio je jedinstvenu poresku stopu od 25 procenata na sve prihode, ali tada je nemački institut za privredna istraživanja izračunao da bi uvodjenje ovog poreskog sistema sa osnovicom od 25 procenata doveo do smanjenja prihoda u državnim kasama od oko 30 procenata. Dok su stručnjaci za finansije saveznih i pokrajinskih službi najavili da bi prihod od poreza bio manji za 44 milijarde. Model profesora Kirhofa brzo je skinut sa političke pozornice. Fuest navodi:

«Kirhof je pogrešno shvaćen, i ja moram da ga uzmem u odbranu. Po njegovom modelu bilo je predvidjeno samo dve ili tri poreske skale, ali postojala je indirektna progresivna skala sa većomo osnovom oporezivanja kod većih prihoda, tako da oni koji su zaradjivali do 36 000 evra godišnje, a na primer imali dvoje dece, uopšte ne bi plaćali porez.To bi u poredjenju sa današnjim stanjem bilo pravednije. Istina, Krhofov model nije dobio političku podršku u Nemačkoj, ali je izvesno da nemački ministar finansija neće izbeći trend manjih poreskih skala. Jer visoki porezi odbijaju, dok manji privalače investitore. Ministar finansija Nemačke Per Štajnbrik može da se nervira zbog trke oko manjih poreskih stopa, ali on je neće izbeći. Fuest zaključuje: «Nemačka neće moći da izbegne ovaj put, i ako okleva. Prvi put je u koalcionom ugovoru SPD i partija Unije CDU/CSU, uneto da zbog konkurentnosti treba sniziti poresku osnovu. To je cena globalizacije koju će i Nemačka morati da plati, a to je shvaćeno i u sferi politike.»

Rolf Venkel