Florens Artman traži smenu tužioca

Suđenje bivšoj predstavnici glavne tužiteljke Florens Artman (Florence Hartmann), optuženoj za nepoštovanje suda, biće održano pred Haškim tribunalom 5. i 6. februara 2009. godine, saopštio je sud u Hagu. Tribunal je krajem avgusta 2008. optužio Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je u svojoj knjizi, i jednom članku, obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.

U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da se zapisnici Vrhovnog saveta odbrane sa suđenja Miloševiću koriste u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ. Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici, ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi februara 2006. godine proglasio SRJ odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid. "Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označile poverljivom", piše Artmanova.

Strategija odbrane

Odbrana Florens Artman (Hartmann) je u svom obrazloženju navela da je Brus Mekferlejn (MacFarlane), pre nego što je imenovan za tužioca, bio angažovan u svojstvu takozvanog prijatelja suda za istražitelja tužilaštva. Svoju istragu, prema oceni britanskog advokata Karima Kana (Kahn), vodio je krajnje „nesavesno i potpuno pogrešno“. Nije utvrdio čak ni da su navodno poverljivi dokumenti, koje je Artmanova koristila u svojoj knjizi, zbog kojih je i optužena, odavno obelodanjeni i da se o njima već raspravljalo na javnim zasedanjima Haškog tribunala. Greške koje je Mekferlejn napravio kao islednik toliko su teške, tvrdi odbrana, da je samo pokretanje postupka protiv Artmanove zloupotreba procesa u Tribunalu, koja se može ispraviti samo ako se isti obustavi, a tužba povuče.

Odbrana traži da Pretresno veće ukine mandat tužiocu Mekferlejnu i da ga izloži javnom ispitivanju, što dopuštaju propisi Tribunala, kako bi se ustanovilo da su njegove "fatalne greške" kao islednika, navele veće da podigne optužnicu.

Tužilac, idealni svedok

Odbrana je sigurna, tvrdi advokat Kan, da će takvo ispitivanje pokazati kako su svi navodi u istrazi, na onovu koje je podignuta optužnica, pogrešni i ništavni. Odbrana raspolaže dokumentima koji joj daju za pravo, rekao je on, a ima i svedoke, među kojima je najbolji, naprosto "idealan", upravo Mekferlejn. Međutim, da bi se pojavio u toj ulozi mora biti smenjen sa funkcije tužioca, tim pre što je taj mandat dobio na nepropisan način.

Ni jedan paragraf Statuta, ni Pravilnika suda, prema tvrdnjama Karima Kana, ne ovlašćuje sekretarijat Tribunala da osobu, koja je prethodno bila istražitelj, imenuje i za tužioca u istom predmetu. To je u potpunom neskladu sa nezavisnošću i nepristranosti Tribunala, zaključak je branitelja Florens Artman.

Da li su njegovi argumenti dovoljno jaki za opoziv tužioca moraće da ocene sudije u najkraćem roku, pošto je suđenje već zakazano za 5. i 6. februar.