Fond za gašenje finansijskih požara

Šok koji dolazi sa američkog finansijskog tržišta na berzama širom sveta izazvao je pad akcija. Nema sumnje međunarodna kriza u bankarstvu dostigla je novi stepen opasnosti. Američka vlada i Emisiona banka očito nisu više spremne da pomažu privatnim bankama u otklanjanju grešaka. Još pre pola godine oni su davanjem velikog kredita omogućili prodaju relativno male investicione banke Bir Stirns koncernu Dž. P. Morgen Čejs. Potom je država spasila isto tako ruinirane hipotekarske banke Fani Mej i Fredi Mak, koje su prešle u državno vlasništvo. Država je dala garancije u visini od neverovatnih 5000 milijardi dolara. Sada je očito kraj preuzimanju dugova privatnih banaka, ili je država dostigla svoje granice i finansijski to više nije u stanju da podnese. Konačno reč je o ogromnim sumama novca.

Potraga za spasonosnim investitorom

Liman Braders ima dug od 613 milijardi dolara. U slučaju akutne insolventnosti ne pomaže jednom brdu duga dodavati drugi. Sasvim sigurno će vlade i Emisione banke pokušati da izbegnu tzv. domino efekat. Ali, sada je najpre na potezu privatni finansijski sektor i to ne rečima već novcem. Deset vodećih svetskih banaka, među njima i nemačka Dojče banka, sakupiće 70 milijardi dolara u takozvani fond za gašenje požara na finansijskom tržištu. Cilj je uzajamna pomoć u slučaju akutne nelikvidnosti.

Tako je investiciona banka Leman braders, jedna renomirana ustanova sa dugom bankarskom tradicijom, zapala u poteškoće. Ukoliko se ne pronađe veliki investitor, koji bi u nju investirao milijarde dolara, banka će doživeti svoj kraj. Banka je precenila svoje mogućnosti i postala žrtva rastućeg nepoverenja. Liman nije prva banka, kojoj se to događa, a sigurno ni poslednja. Trenutna finansijska kriza rezultat je previše jeftinog dolara Centralne banke, ali i bezgranične pohlepe i nedovoljnog nadzora rada banki. Samo je tako i moglo doći do grešaka, koje se sada ispravljaju krizom finansijskog sektora.