Fotografije Henrija Risa kao politička ikonografija Berlina

Avion širokog trupa sleće na berlinski aerodrom Tempelhof, dok mu odozdo mašu razdragana deca. Berlinci ga od milja zovu „bombarder koji baca suvo grožđe“. Slika koja je obišla ceo svet. Snimio je fotoreporter Henri Ris koji je od 1947. do 1951.godine u Evropi radio za „Njujork tajms" i za vreme jedanaest meseci blokade pokušao da približi spoljnom svetu Berlin i njegove stanovnike.

„On je slikovit glas Berlina toga vremena. U Nemačkoj je pravio slike koje je slao svuda po svetu. On je neka vrsta fotografskog Ernsta Rojtera sa porukom: ljudi celog sveta, gledajte ovamo, u ovaj grad".

Henri Ris se vraća u Evropu

Bile su ovo reči Ditera Forštera, šefa Zbirke Nemačkog istorijskog muzeja. Jevrejin Henri Ris je imao poseban odnos prema gradu koji je ležao u ruševinama. Jer, tu je on rođen, 1917, kao Hajnc Ris. Tu je i odrastao dok 1937. nije pobegao za Njujork. Osam godina kasnije, 1945, vratio se u Evropu kao američki vojnik. Ostao je tu kao fotograf koji je prema Nemačkoj i Nemcima gajio ambivalentna osećanja.

„Jedno pitanje ga je u Berlinu stalno zaokupljalo: ko je ovaj čovek preda mnom? Je li to neko ko je gledao u stranu, koji je nešto znao? Neko ko je učestovao u progonu Jevreja?“

Fotografije kao integralni deo političke ikonografije

A Hans Otomajer, generalni direktor Nemačkog istorijskog muzeja, o Risu kaže:

„Nisu to samo fotografije, to je integralni deo političke ikonografije 20. veka. To su gotovo mitske slike tog vremena", kaže Otomajer.

Jer, za vreme blokade Berlina, američka slika Nemaca počela je da se menja, i došlo je do obostranog zbližavanja. Utoliko Vazdušni most nije bio samo deo istorije američkih uspeha, već i početak transatlantskog partnerstva.