Fotografije Mihaila Rica u znaku protesta iz '68.

"Crveni forum", "Crvena pomoć", "Crvena odeća", zvali su se studentski listovi u Berlinu, Frankfurtu i Hajdelbergu. "Hoćemo sve", bili su neki od naslova, a sa naslovnih strana mahali su Karl Marks i Mao.

Danas nas oni uvode u vreme sastavljeno od kolaža, pored crvenih Maovih biblija, tu su knjige Habermasa, Amona, Rozenberga. Neki od ovih eksponata potiču iz arhive Akademije umetnosti, ali najveći deo pripada privatnoj kolekciji njenog predsednika Klausa Šteka, koji kaže:

"Nisam šezdesetosmaš, ali su me čitavog života smatrali jednim od najvažnijih predstavnika 68."

Čovek smatra da poznaje slike iz tog vremena, ali...

To je zabluda, jer posetilac Akademije mora da prizna da tek što je iza sebe ostavio crveni kabinet relikvija, našao se okružen crno-belim fotografijama Mihaela Rica:

"Uvek sam se držao po strani. Zazirem od gomile. Svako demonstrativno ponašanje mi je strano. To gestikuliranje, trčanje i vikanje, to nije moje. Potičem iz građanske porodice. U jurnjavi malograđanske studentarije nisam učestvovao, ali sam naravno posmatrao."

Fotografski dnevnik

Tako je nastao fotografski dnevnik od 1966. do 1975. godine. Dnevnik koji prikazuje studentske proteste, ali i građansku svakodnevicu, vodeće ličnosti iz političkog i kulturnog života, Vilija Branta i Jozefa Bojsa, žene u mantilima i pletenim džemperima koje skeptično gledaju u kolone demonstranata. Fotograf Mihael Ric kaže:

"68-a sažima mnogo toga, čitavu deceniju. Svođenje samo na 68-u bilo bi besmisleno."

Izložba nadilazi granice, što većina aktivista toga doba nije uspela. A bez toga bi slika tih godina bila nepotpuna, slika osobe koja je preživela Aušvic, žena vojnik u Gvineji ili beba na leđima. Linije loma između diktature i demokratskog oživljavanja, uhvaćene na fortografijama, tek su godinama nakon nastanka nazvane onim što jesu - umetnička dela.