Franšiza otporna na krizu

Ideja o otvaranju restorana „Vapiano“ potiče od preduzetnika Marka Korciliusa, a ime se zasniva na italijanskoj poslovici: koja otprilike glasi: „ko ne žuri, dugo živi i daleko stiže“ (Chi va piano va sano e va lontano). To je i moto Korcilijusovih restorana koji predstavljaju kombinaciju „MekDonaldsa“ i klasičnog restorana.

Porcije su standardizovane, proces rada tačno regulisan tako da je jelo brzo gotovo, ali ne tako brzo kao u klasičnom restoranu brze hrane. I u pitanju je samoposluživanje, gost sam nosi jelo za sto.

Za mnoge Amerikance to je u međuvremenu postala dobrodošla alternativa restoranima brze hrane, u Nemačkoj su u početku sumnje bile velike. Bez razloga. Do sada je otvoreno 20 restorana u Nemačkoj i još 50 u 16 zemalja, pored ostalih u SAD, Saudijskoj Arabiji i Švedskoj.

Raste promet i pored krize

Tako brzo širenje lanca Diter Šumel objašnjava poslovanjem na osnovu franšize, ili licence:

„Franšiza je najsigurniji put da se obezbedi širenje u inostranstvu, jer su lokalne prilike često nedovoljno poznate. Zato su potrebni ljudi sa lica mesta kako bi se zauzeli pozicije.“

Partner za franšizu plaća jednokratnu taksu, a zatim mesečno deo dobiti i troškove reklame. Naravno, obavezan je da posluje u skladu sa standardima firme. Na osnovu tog principa u Nemačkoj danas posluje hiljadu firmi koje su i u prošloj godini krize napravile promet od 50 do 60 milijardi evra. Sama koncepcija potiče iz SAD. Feliks Pekert, stručnjak za franšize kaže:

„Sistem franšiza znatno je otporniji na krize u poređenju sa sistemom filijala, pa čak i samostalnim firmama.“

Kao razlog navodi fleksibilnost kompanija koje posluju na taj način. Inače, „Vapiano“ je prošle godine u Nemačkoj imao promet od 60 miliona evra – 50 odsto više nego 2007.

Autori: J.Jaruš / N.Briski

Odgovorni urednik: I.Đerković