Francuska koči BiH?

Tokom prošlonedeljnog sastanka predstavnika zemalja članica Evropske unije i Evropske komisije, na kome je razmatran izveštaj Komisije o ispunjenosti uslova Bosne i Hercegovine i Albanije za dobijanje bezviznog režima, došlo je, za neke, do neočekivane situacije. Prema diplomatskim izvorima, Francuska je postavila ozbiljne primedbe na izveštaj Evropske komisije kojim se pozitivno ocenjuje ispunjenost svih uslova iz Mapa puta BiH i Albanije.

Francuska je tako na listi svojih zamerki postavila pitanje efikasnosti borbe protiv korupcije i kriminala u BiH i Albaniji, pitanje strategije povratka i reintegracije izbeglica, finansiranje političkih partija, kao i kratak vremenski period za konačnu ocenu o ispunjenosti svih uslova iz Mape puta.

„Negativan stav Francuske iznenadio je sve, jer primedbe koje je Francuska iznela nisu bile opravdane“, izjavio je za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI). „Preispitujući izveštaj Evropske komisije, kojim se jasno kaže da su ispunjeni svi uslovi za viznu liberalizaciju za BiH i Albanijiu, ceo proces se dovodi u pitanje - proces koji je bio jasno postavljen - ukoliko vi sprovedete neophodne reforme mi ćemo vam dati bezvizni režim“, kaže Štiglmajer.

Sukob Francuske i Evropske komisije preko leđa BiH i Albanije?

Razmatrajući neke od primedbi Francuske, u EIS kažu da pitanje transparentnosti finansiranja političkih partija nikada i nije bilo kriterijum zacrtan u Mapi puta, kao i da nijedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije „nije savršena“, pa ni u samim članicama Unije. „Evropska komisija je u Mapi puta postavila jasne kriterijume koje su BiH i Albanija ispunile“, kaže Štiglmajer.

„Primedbe Francuske su teško razumljive. Postoje glasine da one i nisu povezane sa procesom vizne liberalizacije za BiH i Albaniju već da Francuska želi da se na neki način osveti Evropskoj komisiji koja ju je kritikovala zbog zatvaranja romskih kampova i deportacije Roma. Možda je u pitanju i jednostavno antimuslimanska predrasuda“, kaže predstavnik ESI.

Štiglmajer upozorava i na mogućnost da ovakav stav, jedne tako važne članice Unije kao što je Francuska, može uticati i na neke manje članice da promene svoje mišljenje čime bi postizanje konsenzusa unutar Unije o „zelenom svetlu“ za bezvizni režim za BiH i Albaniju bilo odloženo, ali i ugroženo.

Odlaganje na štetu svih

I dok se očekuje da predlog Evropske komisije za viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju dobije podršku u Evropskom parlamentu, postavlja se pitanje da li će Francuska do predstojećeg sastanka ambasadora zemalja članica u Briselu, zakazanog već za sredu (29.9), promeniti svoje mišljenje. Time bi se omogućilo da se pitanje vizne liberalizacije eventualno nađe na oktobarskom Veću ministara. Ukoliko ne, početak novembra je sledeći, i prema mnogima, verovatniji termin za ministarsku odluku o ovom pitanju.

Aleksandra Štiglmajer se nada da će Francuska što pre shvatiti da su BiH i Albanije napravile odličan posao, ali i shvatiti „štetu koju pravi“. „Važno je da BiH i Albanija dobiju bezviznui režim čim ispune uslove i da im time Evropa pokaže dobrodošlicu. Sa ovakmim francuskim stavom to se dovodi u pitanje. Dovodi se u pitanje i kredibilitet EU, kao zbog samog procesa liberalizacije viza, tako i zbog političke deklaracije, koju je prošlog novembra podržala i Francuska, a kojom je obećano da će procesuiranje bezviznog režima za BiH i Albaniju biti tretirano kao hitno. Francuska to sad odlaže“, kaže Štiglmajer.

U ESI poručuju da i pored iznenađenosti, primetne kako među zemljama članicama tako i u evropskim institucijama, povodom ovakvog stava Francuske, Bosne i Hercegovina i Albanija imaju prijatelje i podršku u Briselu da se proces vizne liberalizacije završi do kraja godine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković