Francuski alarm za spas kidnapovane dece

Brzina i učinak - dve osobine koje francuski sistem potrage za otetima čine posebnim. Ukoliko postoji pretpostavka da je neko dete oteto, policija odmah objavljuje proglas u čitavoj zemlji.

Da bi se potraga ograničila samo na najhitnije slučajeve, u Francuskoj je jedino državnom tužilaštvu dozvoljeno da alarmira javnost. Tužioci su, inače, veoma ažurni, tako da se ne gubi vreme. Obaveštenje o otmici pojavljuje se u celoj zemlji u trajanju od tri sata i to na svakih 15 minuta.

Proglas se može pročitati na obaveštajnim tablama na železničkim stanicama i auto-putevima, čuti na radiju, televiziji ili putem razglasnog sistema u podzemnim železnicama.

Frederik Malon je komesar francuskog ministarstva unutrašnjih poslova i zadužen je za sistem obaveštavanja kada dođe do otmice. On navodi uslove koji moraju biti zadovoljeni kako bi se sistem uključio:

„Mora se raditi o maloletnom licu. Zatim mora postojati sumnja da je reč o kidnapovanju. Pored toga mora se polaziti od toga da je dete u opasnosti. Istražitelji moraju da imaju dovoljno informacija o tome koje mogućnosti ima kidnaper za bekstvo, kako bi se građanstvo ciljano molilo za pomoć.“

Istovremeno se aktivira i jedna telefonska linija. Dvadeset stručnjaka prikuplja podatke i prosleđuje ih policiji. Pozivi su besplatni. Na taj način sve policijske stanice u zemlji dobijaju detaljne informacije.

Sva deca pronađena

Iskustva drugih zemalja pokazuju da taj sistem ne funkcioniše baš uvek. S druge strane, francuski sistem je neverovatno uspešan.

„Mi sistem koristimo već tri godine. Do sada smo uključivali alarm 7 puta. Svu decu smo uspeli ponovo da pronađemo. I da uhapsimo otmičare“, kaže Frederik Malon.

Uspeh navodi na zaprepašćujući zaključak. Da je potera bila dobro organizovana, mnoge žrtve možda bi danas bile žive. Federik Malon zbog toga nastoji da se osnuje alarmni sistem na evropskom nivou kojim bi se upravljalo iz evropske centrale. Od tog posla za sada nema ništa.

U diskusiji na evropskom nivou mnoge države članice EU su bile protiv. Očigledno iz straha da bi bile preplavljene zahtevima za traženjem izgubljene dece. Malon kaže da je to besmislica. Ljudi koji su protiv, nisu razumeli projekat. Oglašavanje potere trebalo bi da se sprovodi samo tamo gde se, na osnovu istražnih radnji, može zaključiti da se otmičari tu nalaze.

Vrlo je malo zajedničkih standarda oko kojih su političari Evropske unije uspeli da se sporazumeju. Čini se da će saradnja izvan granica i ubuduće biti prepuštena slučaju.