Francuzi biraju poslanike

Parlamentarni izbori u Francuskoj već su počeli – građani koji žive u inostranstvu nedelju dana ranije glasali su putem interneta, po prvi put u istoriji Francuske. Iako su izbori opšti, prvi rezultati iz inostranstva već su poznati – ako se trend nastavi, novi predsednik Fransoa Oland i njegovi socijalisti osvojiće dovoljno glasova da formiraju levičarsku vladu. Takva je, uostalom, i praksa u Francuskoj – do sada je uvek stranka predsednika dobijala podršku i na parlamentarnim izborima.

U većinskom izbornom sistemu, kakav je u Francuskoj, samo kandidat sa najviše glasova u određenoj izbornoj jedinici ulazi u parlament. Ukoliko danas (10.6.2012.)niko ne osvoji više od polovine glasova u nekoj izbornoj jedinici, izbori će biti ponovljeni sedam dana kasnije, a tada će na listiću biti svi koji su imali više od 12,5 odsto podrške i tada će mandat dobiti onaj sa najviše glasova.

Zato socijalisti nisu istakli svoje kandidate u više od 60 izbornih okruga – u njima će podržati kandidate Zelenih, kako bi progurali ovu partnersku stranku u parlament. Takođe, izvesno je da će se pojedini kandidati socijalista povući pred drugi krug kako bi „propustili“ kandidate radikalne levice okupljene Žan-Lika Melanšona, iako dve partije zvanično nisu postigle sporazum o saradnji. Cilj je ne rasipati glasove i sprečiti konzervativce da dođu do mandata.

Socijalistima treba koalicija

Već sada je jasno da će socijalisti imati najviše poslanika, ali je isto tako izvesno da će im biti potrebna koalicija sa Zelenima i levičarima. Upravo bi radikalni levičari, ukoliko budu deo vlasti, mogli da ugroze sređivanje francuskih finansija: „Fransoa Oland je umereni socijalista. Njegovo insistiranje na rastu privrede iziskuje samo kozmetičke promene evropskog Fiskalnog pakta“, kaže pariski profesor Emiliano Grosman: „Uz Levicu bi, međutim, porastao pritisak za dublju reformu pakta. To bi bio problem za celu Evropsku uniju i odnos Francuske sa Nemačkom.“

Sa druge strane, velika obećanja koja je u kampanji davao Fransoa Oland mogu se ostvariti samo ukoliko njegovi socijalisti budu u parlamentarnoj većini. Skupština, naime, ima veliki uticaj na socijalnu i ekonomsku politiku, a Oland je velikodušno obećao odlazak u penziju sa 60 godina za određene grupe zaposlenih, nova radna mesta u javnoj službi, i poreze od 75 odsto za multimilionere. Bivši predsednik Nikola Sarkozi i njegovi konzervativci procenili su da će prve mere socijalističke vladavine koštati zemlju 20 milijardi evra.

Desnica u međusobnom sukobu

Sarkozi je međutim izgubio izbore, a zatim se povukao. Njegov građanski UMP sada će očigledno na parlamentarnim izborima doživeti novi udarac, ali ankete pokazuju da će proći bolje nego što se mislilo. Najveći problem konzervativaca nisu birači naklonjeni levom spektru, nego birači koji odlaze radikalnoj desnici – Nacionalni front Marin Lepen mogao bi da uzme čitavih 15 odsto glasova: „Građanska opcija je u sendviču – stiskaju je sa obe strane. Postoji opasnost da kandidati Nacionalnog fronta u brojnim izbornim jedinicama stignu do drugog kruga“, kaže za DW Norbert Vagner, šef nemačke fondacije Konrad Adenauer u Parizu.

Za razliku od levog dela političkog spektra koji se drži zajedno, konzervativci i radikalni desničari odbijaju međusobnu saradnju. Marin Lepen, koja sa nacionalistima nadmašuje rezultate svog oca, ima u interesu da najpre razori građanski UMP, a zatim pokupi njegove birače. „Što poraz UMP-a bude veći, to su veće i šanse da dođe do raskola u toj partiji“, kaže Vagner. Nacionalni front ima istorijsku podršku i više nije samo partija protesta. Uz to, Marin Lepen je najurila neonaciste i rasiste iz stranke čime je privukla nešto umerenije konzervativce. Kako god da prođe sada, ćerka legendarnog Žan-Marija Lepena već razmišlja o sledećim predsedničkim izborima 2017. godine kada će možda ostvariti san o useljenju u Jelisejsku palatu.

Autori: Andreas Nol / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Dijana Roščić